Lagard: Evro bi mogao postati alternativa dolaru

Evro bi mogao postati održiva alternativa dolaru, donoseći ogromne koristi bloku od 20 zemalja, ako bi vlade samo mogle da ojačaju finansijsku i bezbednosnu arhitekturu bloka, rekla je predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard.

Uznemireni nestabilnom ekonomskom politikom SAD, globalni investitori su poslednjih meseci smanjivali svoju izloženost dolarskoj imovini, ali su se mnogi umesto toga opredelili za zlato, ne videći direktnu alternativu, piše Rojters.

U stvari, globalna uloga evra stagnira decenijama, jer finansijske institucije Evropske unije nisu dovršene u svojim funkcijama, a vlade su pokazale malo interesovanja za veću integraciju.

„Tekuće promene stvaraju otvor za ‘globalni evro trenutak’“, rekla je Lagard na predavanju u Berlinu. „Evro neće steći uticaj sam po sebi – moraće da ga zasluži.“

Za ovo, Evropi je potrebno dublje, likvidnije tržište kapitala, mora ojačati svoje pravne temelje i mora potkrepiti svoju posvećenost otvorenoj trgovini bezbednosnim kapacitetima, tvrdi Lagard.

Uloga dolara je u opadanju godinama i sada čini 58 odsto međunarodnih rezervi, što je najniži nivo u poslednjih nekoliko decenija, ali i dalje znatno iznad udela evra od 20 odsto.

Svaka poboljšana uloga evra mora se poklopiti sa većom vojnom snagom koja može da podrži partnerstva, rekla je Lagard.

„To je zato što investitori – a posebno zvanični investitori – takođe traže geopolitičku sigurnost u drugom obliku: oni ulažu u imovinu regiona koji su pouzdani bezbednosni partneri i mogu da poštuju saveze čvrstom silom“, rekla je Lagard.

Evropa bi takođe trebalo da učini evro valutom po izboru za preduzeća koja fakturišu međunarodnu trgovinu, rekla je. Ovo bi se moglo podržati sklapanjem novih trgovinskih sporazuma, poboljšanim prekograničnim plaćanjima i sporazumima o likvidnosti sa ECB.

Reformisanje domaće ekonomije bi, međutim, moglo biti hitnije, rekla je Lagard. Tržište kapitala evrozone je i dalje fragmentirano, neefikasno i nedostaje mu istinski likvidna, široko dostupna sigurna imovina u kojoj bi investitori mogli da se okupe, rekla je ona.

„Ekonomska logika nam govori da javna dobra treba zajednički finansirati. A ovo zajedničko finansiranje moglo bi da pruži osnovu Evropi da postepeno povećava svoju ponudu sigurne imovine.“

Zajedničko zaduživanje je tabu za neke ključne članice evrozone, posebno Nemačku, koja se plaši da bi njeni poreski obveznici mogli na kraju da plate za fiskalnu neodgovornost drugih.

Ako bi Evropa uspela, koristi bi bile velike, rekla je Lagard. Priliv investicija bi omogućio domaćim igračima da se zadužuju po nižim cenama, izolovao bi blok od kretanja deviznog kursa i zaštitio ga od međunarodnih sankcija.

Evropska komisija predlaže plan potrošnje za odbranu vredan 800 milijardi evra