Više od polovine ljudi u Evropi verovatno će zaraziti omikron varijantom koronavirusa do marta, saopštila Svetska zdravstvena organizacija (SZO), nakon što je Svetska banka upozorila da bi zarazna varijanta mogla da ugrozi oporavak globalne privrede, prenosi EURACTIV.
Veoma zarazan omikron soj proširio se širom sveta, primoravajući vlade da nametnu nove mere, a neke da uvedu dodatne doze vakcina.
ipak, SZO je u utorak upozorila da strategija ponavljanja dodatnih doza („buster“) vakcina prvobitnog sastava verovatno neće biti održiva strategija protiv novih varijanti.
Sa skoro osam miliona registrovanih infekcija u proteklih sedam dana, prema podacima agencije Frans pres, Evropa trenutno beleži najveći broj zaraženih i smrtnih slučajeva od svih kontinenata.
„Institut za zdravstvenu metriku i procenu predviđa da će više od 50 odsto stanovništva u regionu (Evropi) biti zaraženo omikronom u narednih šest do osam nedelja“, rekao je regionalni direktor SZO za Evropu, Hans Kluge, ali je naglasio da odobrene vakcine „i dalje pružaju dobru zaštitu od teških bolesti i smrti uključujući i omikron“.
Evropski region SZO pokriva 53 zemlje i teritorije, uključujući nekoliko u Centralnoj Aziji, a Kluge je rekao da je 50 njih imalo zabeležene slučajeve omikrona.
Evropska agencija za lekove saopštila je da širenje omikrona „gura“ KOVID u pravcu transformacije u endemsku bolest, sa kojom bi čovečanstvo moglo da živi
U međuvremenu, Svetska banka je predvidela da će se globalni ekonomski rast usporiti u 2022. godini jer omikron preti da poveća nedostatak radne snage i zastoje u lancu snabdevanja.
U svom najnovijem izveštaju Globalne ekonomske prognoze (Global Economic Prospects), očekivanja svetskog ekonomskog rasta za ovu godinu su smanjena na 4,1 odsto nakon oporavka od 5,5 odsto prošle godine.
Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas rekao je da bi pandemija mogla da ostavi „trajan ožiljak na razvoj“ jer se pokazatelji siromaštva, ishrane i zdravlja kreću u pogrešnom smeru.
Svetski ekonomski forum upozorio je da bi sve veći jaz u nejednakom pristupu vakcinama mogao da stvori otrovno nasleđe prezira, što otežava postizanje sporazuma o globalnim pitanjima kao što su klimatske promene.
„Veća prevalencija COVID-19 u zemljama sa niskim stepenom vakcinacije nego u zemljama sa visokom vakcinacijom će uticati na dostupnost i produktivnost radnika, poremetiti lance snabdevanja i oslabiti potrošnju“, rečeno je na Svetskom ekonomskom forumu.