„Izgradnja nove gondole na Zlatiboru bi bila protivzakonita“

Opština Čajetina najavila je izgradnju nove gondole od Ribničkog jezera do vrha Čigota. Bilo kakva žičara ili gondola na zlatiborskom vrhu Čigota je nezakonita prema Uredbi o zaštiti Parka prirode Zlatibor, objašnjavaju za na Novu ekonomiju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Nova gondola bi se gradila od stanice već izgrađene Gold gondole iznad Ribničkog jezera, pa bi Čigota bila povezana sa centrom Zlatibora kao i ski centar na vrhu Tornik.

Orintolog Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Marko Šćiban podseća da je Zlatibor specifičan po mnogim svojim prirodnim vrednostima, kao i da u značajnoj meri još nije istražen.

Prema njegovim rečima, jedan deo te planine treba da ostane očuvan, jer je značajno međunarodno područje za ptice. Drugi deo, koji je poznat kao centar Zlatibora ubrzano se razvija, kako ocenjuje, čak i previše.

„Imamo posledice koje se šire dalje, zbog neplanske kanalizacije koja se sliva na sve strane“, napominje Šćiban.

On dodaje da sa Čigote teku Mali Rzav i Rzav, dalje prema Arilju koji predstavljaju vodoizvorište za veći deo centralne Srbije. Upravo zbog toga to područje treba da ostane nedirnuto.

„Čim stigne žičara stići će i kafić, jedan, drugi, treći, negde zaista treba povući crvenu liniju“, napominje sagovornik našeg portala.

Šćiban podseća i da je Zlatibor proglašen Parkom prirode, kao i da je Čigota, na kome se planira nova linija žičare, pored Tornika, jedno od glavnih specifičnosti Zlatibora, koja je do sada čuvana od planske i divlje gradnje.

Kako dodaje Šćiban, Čigota se upravo zbog toga nalazi u drugom stepenu zaštite, čiji je cilj da se na tom vrhu spreči gradnja a razvijaju prirodne vrednosti Zlatibora. Jedna od tih vrednosti je kako podseća zlatiborski različak, biljka koja je tek nedavno otkrivena i opisana.

„Iako ga mnogi smatraju za urbanu i uništenu planinu, na Zlatiboru i dalje ima mnogo toga vrednog i zanimljivog za očuvati“, ocenjuje Šćiban.

Za razliku od šumovitog Tornika koji je stanište šumskih ptica poput drozda ogrličara u šumske sove, Čigota je stanište ševa, nekoliko vrsta strnadica i ima specifičnu vegetaciju trave koju treba čuvati.

„To treba čuvati kao turistički potencijal Zlatibora gde gosti neće samo želeti da sede u kafićima i restoranima već će hteti da prošetaju do neke prave prirode“, dodaje sagovornik našeg portala.

U Opštini Čajetina pominju i mogućnost da se Zlatibor žičarom poveže i sa planiom Zlatar, kao i selom Mokra Gora ispod planine Tare. Prema mišljenju stručnjaka Društva za zaštitu i proučavanje ptica, to bi takođe predstavljalo degradiranje prirodnih vrednosti tih područja.

„Oni koji žele urbanu sredinu i da se nalaze u plastici i gvožđu mogu praktično da budu u urbanom delu Zlatibora koji je tome i namenjen, dok oni koji vole prirodu mogu da obilaze druge delove te i ostalih planina“, kaže Šćiban.

Izgradnja žičara je, kako dodaje, skupa i obično je plaćaju građani. Pored toga, veliko je pitanje ekonomske svrhe tih objekata, kao i da li je njihova izgradnja zakonski moguća.

Ipak, Opština Čajetina se uveliko hvali brojem prodatih karata za zlatiborsku Gold gondolu koja je samo u prvoj godini rada prevezla 300.000 putnika, a sada može da ostvaruje „čist profit“.

U toj opštini kažu i da je poslednja rata kredita za Gold gondolu isplaćena krajem 2021. godine, uz „podršku od milion evra koje je obezbedila Vlada Srbije“.

Čedomir Savković