Savet za štampu: Novine sve češće krše pretpostavku nevinosti

Štampani mediji u Srbiji tokom 2021. godine češće su kršili Kodeks novinara Srbije nego godinu dana pre toga, pokazuje istraživanje Saveta za štampu sprovedeno od 31. jula do kraja decembra. U srpskim dnevnim listovima novinari su najčešće kršili obavezu pretpostavke nevinosti, a broj zabeleženih prekrišaja je povećan za 1.200.

Ne računajući dva nova dnevna lista koja su počela da izlaze prošle godine kodeks je lane prekršen 4.977 puta, dok je 2020. godine zabeleženo 3.724 takvih slučajeva, kaže članica Saveta za štampu novinarka Tamara Skrozza.

Ukupan broj prekršili su Kodeksa novinara u Srbiji, sa dva nova lista koja su počela da izlaze prethodne godine (listovi Nova i Objektiv) bio je 5.715 puta, ako se računaju Objektiv i list Nova,.

Kako naglašava, posmatrani su dnevni listovi Alo, Blic, Kurir, Politika, Nova, Danas, Srpski telegraf, Večernje novosti, Objektiv, Nova, Informer, od 1. jula do kraja decembra.

Najveći porast broja prekršaja u prvom poglavlju kodeksa, gde se ne poštuje istinitost izveštavanja. Savet za štampu, kako dodaje Skrozza, pretpostavlja da je broj prekršaja skočio zbog izbora.

Ubedljivo najviše prekršaja napravio je dnevni list Alo (1.278 prekršaja), posle koga sledi list Informer (949 prekršaja). Najmanje prekršaja, kako se dodaje, tradicionalno su pravili listovi Danas, Politika i Nova.

Krši se, pre svega zabrana da se u novinarskom izveštavanju neka pretpostavka ne sme plasirati kao nesporna činjenica. Kako objašnjava, to je tradicionalno najčešći prekršaj među dnevnim listovima u Srbiji. Često se krši i preporuka da vodi računa o kulturi javno izgovorene reči.

Kako dodaje, dosta se krši i obaveza da se označe PR sadržaji, ali se prošle godine situacija u vezi sa tim delimično popravila, čak i kod tabloida koji su počeli da je poštuju propisno označavajući komercijalne tekstove i oglase.

Takođe beleži se konstantan rast kršenja pretpostavke nevinosti, koja bi trebalo da se poštuje tako što se sve do pravosnažosti neke presude ne objavljuje se ime počinioca.

Skrozza dodaje da je u porastu i kršenje tačke kodeksa koja zabranjuje plasiranje pornografskih i uznemirujućih sadržaja. To se desilo, kako naglašava zbog slika na naslovnim stranama novina koje su prikazivale prizore mučenja i ubijanja žrtaja jednog kriminalnog klana u Srbiji.

„Kada se na naslovnim stranama novina pojavi informacija o mlevenju žrtava, deca od toga ne mogu da se odbrane. Dosta se krši i pravo na privatnost javnih ličnosti, to je u porastu, bez obzira što je to kod njih donekle ograničeno„, naglašava predstavnica Saveta za štampu.

Kako dodaje, konstantno se prate brakorazvodne parnice javnih ličnosti, pa često može da se uoči kako se čak i navija za jednu ili drugu stranu u tim sudskim sporovima.

„Mediji su čak i u tom smislu polarizovani, to je nedopustivo, naročito ako se u medijima pojavljuju njihova deca. Razmatraju kolika je pomoć dodeljena detetu, kod kog roditelja mu je bolje, žigošemo tu decu za sva vremena“, kaže Skrozza.

Ona podseća da se krši i pravo na privatnost ljudi koji se ne pojavljuju u javnosti, kao i da se to pre svega odnosi na izvršenje nekog zločina, kao i na ljude koji su tragično stradali.

„Mi pratimo nesporne prekršaje, ali uvek postoji mogućnost različitog tumačenja. Ideja nije da se mediji posrame i kritikuju, već da se stvari posmatrtaju onakve kakve jesu“, objašnjava Skrozza.

Čedomir Savković