Sve manje penzionera, da li je vreme za izmenu formule za izračunavanje penzija

Broj penzionera u Srbiji smanjuje se godišnje 1,5 odsto od 2019. godine zbog čega će rashodi za penzije u budžetu biti manji od planiranih. U odnosu na kraj 2019. i početak pandemije, penziju iz PIO fonda prima 46.000 manje najstarijih sugrađana. 

Prema statističim podacima PIO fonda, na kraju prošle 2021. imali smo 30.000 penzionera manje u odnosu na decembar 2020, s tim da ovaj broj nije konačan jer je poslednji poznat podatak novembar 2021. U kovid godini, 2020. broj korisnika penzija smanjio se za 16.000 u odnosu na kraj 2019. 

Prema analizi Fisklanog saveta, rashodi za penzije povećani su u 2022. za 5,5% u skladu sa indeksacijom penzija „švajcarskom“ formulom (uz dodatno povećanje transfera PIO fondu iz republičkog budžeta za isplatu jednokratne pomoći od 20.000 dinara svim penzionerima). 

Međutim, prilikom izrade budžeta pretpostavljeno je da će broj penzionera u 2022. biti nepromenjen u odnosu na 2021. što se gotovo sigurno neće desiti, ocenjuje Savet i očekuje da će se trend smanjenja iz 2020. i 2021. nastaviti. 

Zbog smanjenja broja penzionera (koje budžet ne predviđa) očekujemo da će rashodi za penzije u 2022. biti oko 80 mln evra manji od onih koji su planirani budžetom, navodi Savet.

„Švajcarska“ formula pokazala se tokom zdravstvene krize kao superiorna za indeksaciju penzija, ali možda postoji prostor i za njena manja unapređenja. 

Penzije su tokom 2020. i 2021. kumulativno povećane na osnovu „švajcarske“ formule za 11,6% (realno za 5,6%). 

To je održivo i objektivno povećanje penzija koje približno odgovara ostvarenoj kumulativnoj stopi privrednog rasta u istom periodu. 

U 2022. „švajcarska“ formula, međutim, definiše rast penzija od 5,5% koji će biti nešto manji od očekivanog nominalnog rasta BDP-a. 

Razlog zbog kog će povećanje penzija privremeno kaskati za privrednim rastom u 2022. je to što se presek za računanje „švajcarske“ formule pravi u junu, a do relativno snažnog ubrzanja inflacije došlo tek nakon tog preseka, od avgusta. 

U dužem roku penzioneri ipak neće biti oštećeni jer će poslednje ubrzanje inflacije biti ugrađeno u indeksaciju penzija u 2023. koja bi lako mogla da iznosi oko 8% (pa će rast penzija u 2023. verovatno biti nešto brži od privrednog rasta). 

Savet ukazuje da je uz ažuriranje inflacije, druga mana „švajcarske“ formule što nije mogla da obuhvati je to što je tokom 2020. i 2021. došlo do vanrednog smanjenja broja penzionera. 

Broj penzionera u 2022. najverovatnije će biti oko 3% manji nego u 2019. i za toliko će biti smanjeni i državni izdaci za penzije. Uzimajući sve u obzir, ocenjujemo da postoje određeni ekonomski argumenti za manju modifikaciju „švajcarske“ formule. 

Savet ističe da se ovom procesu (ako je uopšte potreban) pristupi veoma oprezno jer su penzije najosetljiviji deo javnih finansija i svaka eventualna promena njihove sadašnje indeksacije (koja je suštinski nesporno dobra) morala bi da usledi tek nakon opsežnih i pažljivih analiza.