Svaki osmi preduzetnik u Srbiji u blokadi

Trenutno je svako četvrto privredno društvo i svaki osmi preduzetnik u blokadi, jer nisu u stanju da izmiruju svoje obaveze. 

Na kraju 2012. godine, prema podacima Narodne banke Srbije, ukupno je bilo blokirano 45.917 preduzeća, od čega su 17.494 bila pravna lica, a 28.423 preduzetnici. Ukupan iznos blokade bio je oko 125 milijardi dinara. 

Godinu dana kasnije, a devet meseci nakon stupanja na snagu zakona o rokovima plaćanja, bilo je 43.777 blokiranih preduzeća, od čega 24.036 pravnih lica i 19.741 preduzetnik, dok je blokada iznosila  227 milijardi dinara. 

Na kraju 2014. bilo je blokiranih oko 54.011 preduzeća, gde je skoro podjednak broj pravnih lica i preduzetnika, a njihova dugovanaj su bila 266,3 milijarde. Krajem maja 2015. povećan je broj blokiranih firmi, na 55.939, čija je blokada iznosila 270 milijardi dinara. 

Ti podaci pokazuju da su se dugovanja preduzeća i preduzetnika za tri godine udvostručila. Od ukupnog iznosa blokada, najveći deo i to 94 odsto odnosi se na pravna lica, dok se na preduzetnike odnosi samo šest odsto, a njihovo učešće u ukupnom broju blokiranih računa je 48 odsto.  

Zakonom o privrednim društvima propisano je da preduzetnik prestaje sa radom po sili zakona ako mu je poslovni račun u blokadi duže od dve godine i u tom slučaju NBS ili Poreska uprava podnose zahtev za brisanje preduzetnika iz registra. Po tom osnovu je Agencija za privredne registre za tri meseca ove godine izbrisala iz Registra privrednih subjekata 745 preduzetnika.

Počasni predsednik kompanije Tarket iz Bačke Palanke Nikola Pavičić, jedan od privrednika koji je direktno učestvovao u pripremi zakona o ograničenim  rokovima plaćanja, za „Novu ekonomiju” je rekao da je samo u početku primene taj zakon davao rezultate, jer se vodilo računa da država svoje obaveze plaća u propisanom roku i da kažnjava lokalne samouprave i javna prduzeća koji to ne učine.

 

„Nažalost, uzroci nelikvidnosti prvrede nisu otklonjeni i obesmišljena je primena tog zakona. Dok finansijski sektor u Srbiji puca od likvidnosti, privreda grca u nelikvidnosti, a veliki broj firmi niti plaća svoje obaveze niti radnicima isplaćuje plate. To je posledica loše menetarne politike koja se već 14 godina vodi u Srbiji, bez obzira ko je na vlasti. Vodi se restriktivna monetarna politika, nema dovoljno dinara u privrednim tokovima. Banke se zbog rizika ulaganja okreću kupovini državnih hartija od vrednosti, tako da država kao najveći korisnik kredita, sužava prostor da novac ide u privredu. Država uzima novac od banaka, duguje im 10 milijardi evra, a istovremeno je najveći dužnik, zajedno sa javnim preduzećima. Visoka referentna kamatna stopa se drži da bi se država lakše zaduživala. Cenu toga plaća privreda koja uzima skupe kredite zato što mora”, kazao je Pavičić i ocenio da će stanje u državi biti takvo sve dok je vode ljudi koji se ne razumeju u privredne tokove.

 

Za razliku od Tarketa, koji nema probleme sa naplatom jer 95 odsto robe izvozi na tržišta gde se plaća u ugovorenim rokovima, kompanija Metalac iz Gornjeg Milanovca na naplatu čeka od 90 do 150 dana. 

Predsednik Metalac grupe Dragoljub Vukadinović za „Novu ekonomiju” ocenjuje da zakon nije doprineo da se skrate rokovi plaćanja i da privrednicima ne preostaje ništa drugo nego da „razgovaraju i mole” za svoj novac. 

Naplata, kako kaže, ide teško od veletrgovina jer se čine ustupci kupcima, tako što im se omogućava da plaćaju u velikom broju rata. A opet, bez toga bi prodaja bila još slabija, onda i naplata isporučene robe, a nelikvidnost privrede još veća.