Zamena oružnih listova: Složen, nejasan i skup proces

Složene procedure, jako visoki troškovi, nejasni i neujednačeni kriterijumi razlog su što već šest godina građani Srbije nisu zamenili oružne listove. Obavezi da stare isprave zamene novim, biometrijskim, odazvao se mali broj vlasnika oružja, pa im je dat još jedan novi rok – 5. mart 2024. godine. To će biti deveta godina od kada je donet novi Zakon o oružju i municiji. 

Zakonom o oružju i municiji iz 2015. godine promenjeni su uslovi za posedovanje i držanje oružja, odnosno uslovi koje mora da ispuni fizičko lice da bi moglo da nabavi i drži vatreno oružje. 

Primena zakona je počela godinu dana kasnije, a vlasnicima oružja je dat rok od tri godine da papirne oružne isprave zamene za biometrijske. Taj rok je, međutim, više puta prolongiran. Poslednja izmena zakona kojom je produžen rok za zamenu oružnih listova usvojena je u februaru ove godine.

Konkretnih podataka o broju ljudi koji je u međuvremenu počeo da poštuje zakon iz 2015. godine ne postoji, a Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) do objavljivanja ovog teksta nije odgovorilo na pitanja Nove ekonomije „koliko oružnih listova poseduju građani Srbije i koliko ih je do sada zamenjeno“. 

Glavni razlog za sporo sprovođenje ovog zakona je „složena i dugotrajna“ procedura zamene oružnih listova i „jako visoki troškovi“ koji uključuju takse za zamenu oružnih listova, lekarski pregled i obuku u streljani, rekao je za Novu ekonomiju direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović. 

„Vlasnik oružja mora prvo da uradi lekarski pregled u licenciranoj zdravstvenoj ustanovi, ali prethodno mora da od izabranog lekara dobije izveštaj o svom zdravstvenom stanju. Sa lekarskim uverenjem i zajedno sa oružjem ide u MUP, gde takođe daje i izjavu zbog čega mu je potrebno oružje – ako je to lična bezbednost, a ne sport, onda on treba praktično da uveri policajce da mu je bezbednost ugrožena (ili da može da bude) i da mu zbog toga treba oružje. Pre dobijanja oružanog lista, MUP treba i da odradi i terensku, odnosno bezbednosnu proveru“, objasnio je Petrović.

Kada se pogleda čitava ta procedura, vlasnici oružja čija je obaveza da stare isprave zamene novim moraju da prođu isti proces kao i oni koji bi tek nabavili oružje.

Petrović dodaje i da mnogi vlasnici oružja nisu ni upoznati sa ovom složenom procedurom. 

„Znatnom broju njih je oduzeto oružje, odnosno oni nisu dobili novi oružani list jer nisu mogli da ‘uvere’ MUP da im je bezbednost ugrožena, iako su prethodno dobili dozvolu za oružje radi zaštite lične bezbednosti. Mnogi vlasnici su pisali i po nekoliko puta izjavu kako bi dokazali opravdanost razloga za nabavljanje oružja. Treće, bezbednosna provera u pojedinim policijskim upravama odnosno stanicama traje preko pola godine pa čak i do godinu dana. Konačno, troškovi ‘preregistracije’ (takse, naknade za lekarski pregled, obuku u streljani…) dosežu i do 250 evra“, rekao je Petrović. 

Dobra strana ovako komplikovane i skupe procedure je, prema Petrovićevim rečima, to što je veliki broj građana vratio svoje oružje MUP-u, kao i to što je ministarstvo oduzelo značajnu količinu oružja od vlasnika koji nisu mogli da dokažu da im je potrebno radi zaštite lične bezbednosti.

Građani u trošku zbog (ne)aktivnosti države 

Procedura zamene oružnih listova u Srbiji mora da bude jeftinija jer je u pitanju „volja države, a ne volja građana“, kaže za Novu ekonomiju Duško Ilić iz Nacionalne asocijacije za oružje Srbije (NAOS). 

Ilić kaže da je oko 585.000 građana (kada je donet novi Zakon o oružju, iz MUP-a su rekli da toliko ima vlasnika registrovanog oružja) „dovedeno u trošak“ zbog volje države da promeni tu ispravu. 

„Jedna od najvećih stavki, pogotovu 2016. i 2017. godine (kada je krenula primena zakona), je bila taksa za registraciju oružja, kao kada ste tek nabavili oružje, a ta taksa je već plaćena, vi ste jednom registrovali oružje, platili ste taksu za nabavnu dozvolu, odobrenje za nabavku, platili ste taksu prilikom registracije, platili ste i taj oružni list“, naveo je Ilić. 

Takođe, prema rečima Ilića, zakon je doneo i novinu da policajac na listu mesta proverava uslove za smeštaj i čuvanje oružja što znači da vlasnici moraju imati odgovarajući metalni ili eventualno drveni orman koji se zaključava i ne može lako da se otvori, veliki broj nije imao te ormane. 

Ilić je naveo da su 2016. godine mnogi vlasnici oružja imali trošak i po 50.000 ili 60.000 dinara, a platili su i skup lekarski pregled koji je u startu bio od 3.000 do 4.000 dinara.

„Naravno, mali je bio odaziv, približio se rok, pa su donete izmene zakona da je produžen rok još godinu dana, tih godinu dana odaziv je bio kakav-takav, al opet nedovoljno“, kaže Ilić. Nezvaničan podatak je, kaže Ilić, da je izvršena izmena za oko 25 odsto isprava. 

Nacionalna asocijacija oružja Srbije insistira na tome da se promene uslovi, procedura pojednostavi i takse umanje, odnosno da se ne plaćaju takse koje su plaćene. 

„Nejasni kriterijumi“ i „apsurdne situacije“

Direktor istraživanja BCBP-a kaže i da su nejasni kriterijumi na osnovu kojih građani dokazuju, odnosno MUP ocenjuje, da oni imaju razlog za posedovanje oružja, a da prostor za diskreciono odlučivanje postoji i kod bezbednosnih provera. 

„Vlasnici oružja su ukazali i na paradoks da ukoliko žele da nabave novi komad oružja iz iste kategorije za koji već imaju dozvolu, oni moraju da prolaze celokupnu proceduru i da snose troškove kao i za prvi komad oružja“, kaže Petrović. 

Duško Ilić navodi da ima i dosta „apsurdnih situacija“ gde država nije prepoznala neke stvari. 

„Kriterijumi su neujednačeni, za sprotsko oružje je potrebna potvrda da ste aktivan član streljačkog kluba, a negde traže da ste se već takmičili (zvaničan bilten Streljačkog saveza Srbije) što je nemoguće. Ne mogu svi koji se bave streljačkim sportom i da učestvuju na zvaničnim takmičenjima, iz kluba ide tri, četiri do pet najboljih strelaca, ostali terniraju“, rekao je Ilić. 

A ni oni koji imaju oružje za ličnu bezbednost se nisu snašli – „šta treba da izjavi da mu je ugrožena lična bezbednost“, poručuje Ilić. 

Diskriminisani oni koji poštuju zakon

Predrag Petrović je ocenio da je najvidljivija negativna posledica produžavanja rokova ta što se građani koji poštuju zakon diskriminišu u odnosu na one koji ne poštuju propise. 

„Kako je obaveza vlasnika oružja da obavljaju zdravstveni pregled na svakih pet godina, tako će oni koji su ‘preregistrovali oružje’ na vreme, morati ponovo da plaćaju i prolaze složeni zdravstveni pregled dok drugi tek treba to da urade po prvi put“, rekao je Petrović. 

Građani takođe, prema njegovim rečima, stiču utisak da je ovaj zakon jako loš i neprimenljiv, te da državi i nije stalo do njegove primene pa se onda i nadaju da na kraju i neće morati da zamene isprave o oružju. 

Predstavnik BCBP-a ocenjuje i da je namera pisaca ovog Zakona bila da pooštre uslove za dobijanje oružja i da su pojedina rešenja „teorijski dobra“, ali su loša kada se suoče sa domaćim kontekstom. 

„Na primer, predviđeno je da izabrani lekar informiše MUP ukoliko je došlo do promene zdravstvenog stanja vlasnika oružja koje utiče na njegovu sposobnost za posedovanja oružja. Nevolja je ovde što izabrani lekari mogu biti samo u državnim zdravstvenim ustanovama, ali ne i u privatnim. A još važnije je i pitanje u kojoj meri građani uopšte idu kod lekara“, kaže Petrović.

U MUP-u nude alternativu – ako nećete da zamenite oružni list možete da prodate oružje ili da se odreknete u korist države. 

„Polovno oružje je totalno izgubilo cenu, izuzetno vredni komadi su prodati u bescenje. Ili prvo što nude je da se odreknete u korist države, da poklonite vašu imovinu državi. Nažalost, veliki broj njih je to uradio“, navodi Duško Ilić.