Verovanje u laži je žal za prošlošću

Gde se krije snaga otpora lažima i kriminalu?

Populisti često koriste manipulisanje ljudskim emocijama da bi se domogli i održali na vlasti. Posebno osetljivi baš na ovu vrstu manipulacije obećavanjem „stare slave“ su naši stariji sugrađani. Stariji ljudi zato čeznu za nekim „starim dobrim vremenima“ kada je njihov život bio lepši i imao neku perspektivu.

U prošlom broju Nove ekonomije bavili smo se psihološkim uzrocima koji leže u osnovi podleganja uticaju autoritarnih manipulatora, populista ili demagoga (autori iz oblasti socijalnih nauka koriste različite termine da bi opisali način vladavine koji je trenutno dominantan u određenom broju zemalja).

U međuvremenu, od izlaska prošlog broja Nove ekonomije, u Ukrajini je nažalost izbio rat, ili tačnije, izvršena je vojna invazija od strane Rusije. Ovaj zabrinjavajući događaj čini temu koju ovde obrađujemo još aktuelnijom.  

U prošlom broju pozabavili smo se fenomenom da veliki broj ljudi uprkos činjenicama i logici, ipak stalno i iznova podržava i glasa za lidere koji određenu zajednicu ili zemlju u dužoj perspektivi očigledno vode u propast, ili za lidere koji očigledno čine krivična dela, lažu, manipulišu ili kradu. Naveli smo nekoliko psiholoških fenomena koji su od uticaja na pomenuto ponašanje (tj. podleganje manipulacijama). 

Konkretno, bilo je reči o uticaju neodređenog straha, tj. anksioznosti, o efektu koji ima osećaj beznađa, zatim o lenjosti tj. nedostatku dugoročne perspektive i biranju kratkoročnih ciljeva. Uz to spomenuli smo i efekat koji ima opšta neosvešćenost i nedostatak uvida u sebe, kao i slabe veštine prevođenja planova u delo, tj. sprovođenja ideja u akciju. 

Pored spomenutog izbegavanja neprijatnih osećanja i nedostatka određenih znanja i veština i osobine ličnosti igraju ulogu u podložnosti autoritarnim liderima. Konkretno spomenuli smo autoritarnost kao osobinu ličnosti. 

Nakon poslednjih dešavanja, tj. rata u Ukrajini i analize hronologije događaja u Rusiji, možemo da navedemo još jedan od faktora koji ljude opredeljuju da podržavaju autoritarne demagoge. Radi se o nečemu što ćemo uslovno nazvati „povređenom sujetom“, tj. idejom da smo zakinuti, ili da nam neko radi o glavi i da zato moramo da uđemo u sukob da bismo zaštitili svoj opstanak (lični ili kolektivni), kao i o ideji da nam pripada određeni status i slava i, da navedemo na primer Trampa, da Amerika treba da povrati svoju staru veličinu i slavu („Make America great again“). A u slučaju Rusije, da Rusija treba da povrati svoj pređašnji imperijalni status (carski ili SSSR).

U medijima se dosta govori o tehnikama koje koriste marketinški stručnjaci i tzv. spin doktori. Postoji uverenje da će ljudi, ukoliko shvate na koji način se manipuliše njihovim „mozgom“, uspeti i da se odupru manipulacijama. 

Nažalost, znati i razumeti da je nešto problem, mnogo je lakše nego taj problem stvarno i rešiti. Lako je, recimo, shvatiti da treba da jedemo manje ako želimo da smršamo. Međutim, čisto znanje i razumevanje kako se mršavi neće nam samo po sebi „skinuti kilograme“. Neophodna je akcija, dakle aktivan i delotvoran rad na dostizanju cilja. 

Po analogiji sa „skidanjem kilograma“, pozabavimo se  pitanjem: kako se „skidaju“ diktatori? U ovom slučaju u glavama pojedinaca, a ne fizički, tj. sa pozicija moći. 

Kada su neprijatne emocije u pitanju, kao na primer strepnja ili osećanje beznađa, ljudi automatski pokušavaju da neprijatne emocije potisnu, upravo zato što su neprijatne. Svako se radije oseća prijatno nego neprijatno. Ipak, učinićemo sebi, a u slučaju manipulacije zajednicom i čitavoj zajednici, uslugu  ako svoje emocije shvatimo ozbiljno. 

Umesto što od neprijatnih emocija bežimo, bolje je da pokušamo da razumemo šta nam poručuju. Emocije su signali koje naša psiha šalje da bi nam nešto poručila o našoj životnoj situaciji. Strah poručuje da smo na neki način ugroženi i u opasnosti. Zato je mudrije razmisliti šta nas tačno plaši i zabrinjava. U tom slučaju pretnje možemo da razjasnimo i eventualno potražimo neko rešenje koje će nas bolje zaštititi.

Osećanje beznađa nam poručuje da naš život ne ide u željenom pravcu i da nemamo perspektivu, tj. da smo u takvoj situaciji koja ne pruža nikakav jasan izlaz ili šansu da se problem reši. I taj uvid je dragocen. Jer ako prihvatimo činjenicu da se osećamo beznadežno (prihvatiti nije isto što i pomiriti se sa nečim), onda možemo kao i u slučaju straha da dalje analiziramo situaciju i tražimo rešenja. 

Što se lenjosti i biranja kratkoročne prijatnosti tj. izbegavanja neprijatnosti i rizika tiče, to je takođe opšta crta svojstvena ne samo ljudima, već i životinjama. Ali za razliku od životinja, ljudi imaju sposobnost mentalnog predstavljanja tj. imaginacije. Zato ljudi mogu da analiziraju, zamišljaju razna rešenja i akcije i da zamišljaju posledice koje će određene akcije doneti. Ljudi takođe mogu da odvagaju u svojoj glavi koje od rešenja je najbolje. 

Kada se vodimo trenutnim instinktom i biramo po principu trenutne prijatnosti i zanemarivanja dugoročnih posledica svojih činjenja i nečinjenja, onda se u stvari svodimo na nivo životinja i nažalost ne koristimo svoje specifično ljudske mentalne snage i sposobnosti. To nam dugoročno svakako donosi štetu. 

Pored svesnog biranja dugoročnih ciljeva, bitno je da obratimo pažnju i na to da li biramo realistične i praktično sprovodive ciljeve, ili naprosto reagujemo na prvu loptu i na događaje koji deluju urgentno i važno, ali na koje nemamo i ne možemo imati nikakav uticaj. Na primer, sada je javnost, pa i ona u Srbiji, zaokupljena ratom u Ukrajini, umesto da se više bavi onim stvarima koje su za zajednicu u Srbiji i njen opstanak presudnije, kao što su na primer predstojeći izbori. 

Kao što smo ranije naveli, važan uzrok iracionalnosti izbora i biranja vođa koje nude „kule i gradove“ leži u „povređenoj sujeti“ ili snu o nekom povratku na „stara dobra vremena“. 

Populisti često koriste manipulisanje ljudskim emocijama da bi se domogli i održali na vlasti. Posebno osetljivi baš na ovu vrstu manipulacije obećavanjem „stare slave“ su naši stariji sugrađani. 

Pored toga, u ljudskoj prirodi je da u sećanjima ulepšava događaje. Na primer, kada se prisetimo letovanja, ono nam deluje savršeno. U sećanjima mi izbrišemo i zaboravimo sve sitne frustracije koje smo imali tokom letovanja i sećamo se uglavnom prijatnih trenutaka. 

Tako je i sa prošlošću, ličnom i kolektivnom. 

Populisti smišljeno manipulišu ovom ljudskom slabošću. Oni obećavaju nemoguće stvari, kao hleb za tri dinara. Naravno, zdravom razumu nije teško zaključiti da je to nemoguće. Ipak ljudi nesvesno i automatski biraju da se ne udubljuju i da racionalno ne analiziraju ta populistička obećanja. Pošto su nezadovoljni, radije biraju da veruju u bajke, da bi se bolje osećali. Jer, nemojmo zaboraviti: čovek nije kompjuter ili neka racionalna naprava i zato emocije imaju primat nad razumom. 

Kako onda da se nosimo sa ovom pojavom i da ne dozvolimo da budemo izmanipulisani „prodavanjem bajki“?  Tu najbolje pomaže javno prosvećivanje (recimo putem medija) i stalno osvešćivanje da su lepe želje jedno, a da je realnost nešto drugo. 

Naravno, pomaže i adekvatna briga i poštovanje prema starijim sugrađanima. Stari ljudi koji nisu dovedeni do prosjačkog štapa i koji imaju nečem lepom da se nadaju i raduju u svom realnom životu, neće imati tako jaku potrebu da fantaziraju i žale za nekim starim dobrim vremenima, već će radije prihvatiti realnost onakvu kakva ona jeste.