Sindikat: Niškoj Hitnoj pomoći preti blokada računa

Zavodu za urgentnu medicinu u Nišu preti milionska blokada računa, piše list Danas. Razlog su navodno izgubljeni sudski sporovi koje su protiv te ustavnove vodili zaposleni, a koji su tražili da im se isplate naknade za prekovremeni rad.

Kako je za Danas izjavio uzbunjivač koji je zaposlen u toj ustanovi, i predsednik sindikata koji okuplja najveći broj njenih radnika, Dragan Stamenković, taj zavod koji se doskora zvao Zavod za hitnu medicinsku pomoć, tužilo je 50 njenih zaposlenih radnika.

Kako podseća, dnevnice zaposlenima se duguju od 2018. godine, a on i još nekoliko zaposlenih već su dobili pravosnažne presude u svoju korist, zbog kršenja Zakona o radu i posebnog kolektivnog ugovora.

Dugovane dnevnice su im inače uvećane za kamate i sudske troškove i već su isplaćene: „Račun Hitne pomoći ugroziće milionski iznosi po ovo osnovu koje će, nažalost, platiti građani Srbije kroz budžet“, kaže Stamenković.

Kako je dodao, to nije prvi put da se novac sa njenog računa skida zbog nesavesnog i nezakonitog upravljanja, pa se traži ostavka njenog direktora Slavoljuba Živadinovića.

Dodao je i da je Sindikat Srbije ZZHMP tog zavoda tražio da se protiv njega pokrene disciplinski postupak zbog nenamenskog trošenja budžetskih sredstava.

Stamenković kaže i kako je Apelacioni sud nedavno potvrdio presudu u jjegovu korist, prema kojoj mu zavod duguje čak 700.000 dinara. Dnevnice za prekovremeni rad iznose 216.071 dinara, troškovi advokata 210.218 dinara, a ostalo su kamate i takse.

On je najavio i da će ostale radnik ohrabrivati da takođe tuže nišku Hitnu pomoć u kojoj inače rade 242 radnika.

Podsetio je i da su kolege u Kragujevcu, njih oko 120 takođe dobile presudu da im se isplati više od 100.000 dinara po osobi, što je sa sudskim troškovima oko 300.000 evra, kao i da je tada smenjen direktor Hitne pomoći.

Stamenković je kao uzbunjivač prijavio neregularnosti u niškoj Hitnoj pomoći, a Republički fond zdravstvenog osiguranja je utvrdio da je tokom 2018, 2019 i 2020. godine bilo nezakonitosti u određivanju koeficijenta, radnog vremena i prekovremenog rada za više oddeste zaposlenih.

Direktor Živadinović ranije je negirao da su prekovremeni rad i dodaci na zarade isplaćivani nezakonito. Kako se dodaje, on negirao da je za neke zapsolene utvrđivan dodatni koeficijent na osnovu rukovođenja, kao i da za to nisu imali stručnu spremu.

Rekao je i da je do toga dolazilo od 2001. do 2010. godine, pre nego što je postao on direktor Urgentnog u Nišu.

Ipak, o poslednjim navodima, kako se dodaje, Živadinović se nije oglašavao.