Računi za struju koje budemo dobili u septembru biće, za istu količinu utrošenih kilovata, tačno 12,3 odsto veći nego sada.
Akciza, a kojoj se u prethodnom periodu toliko pričalo, u računu neće biti vidljiva, već će, kao i do sada, posebno biti izražen PDV od 20 odsto.
„Vlada se odlučila za proporcionalnu akcizu prema kojoj se obaveza utvrđuje kao procenat na cenu. Na isti način u Evropi samo je još Španija regulisala akcizu na struju, s tim što je tamo akciza 5,13 odsto. Ostale države uglavnom primenjuju specifične akcize koje se naplaćuju u fiksnom iznosu po jedinici proizvoda, u ovom slučaju kilovata. Minimalne akcize u Evropskoj uniji iznose evro po megavat-satu za domaćinstva i 9,5 evra po megavat-satu za privredu“, objašnjava prof. Milica Bisić sa beogradskog FEFA.
Kako u Vladi kažu, razlozi za uvođenje akcize na električnu energiju su iskazani u potrebi da se dalje, postepeno, harmonizuje akcizna politika sa propisima Evropske unije. Podsećaju i da je Direktivom o restrukturiranju osnova Zajednice za oporezivanje energenata i električne energije od oktobra 2003. propisano da je električna energija jedan od obaveznih predmeta oporezivanja akcizom.
I pored velikih nedoumica na temu – na koga se zapravo ovaj, za Srbiju novi namet, odnosi, u Vladi ističu da je izmenama Zakona o akcizama predviđeno svega nekoliko izuzetaka od plaćanja akcize na električnu energiju.
Tako se akciza ne plaća na onu električnu energiju koja predstavlja sopstvenu potrošnju koja je upotrebljena u procesu proizvodnje struje, kao i za obezbeđivanje sigurnog funkcionisanja elektroenergetskog sistema.
„Prema članu 15. Direktive EU propisana su oslobođenja od plaćanja akcize. Tako se akciza na električnu energiju ne naplaćuje na isporuku DKP i međunarodnim organizacijama, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom, kada se koristi za proizvodnju električne ili toplotne energije, kao i za sopstvenu potrošnju, odnosno održavanje sposobnosti prizvodnje struje. Zatim, akcizu ne plaćaju ni rudnici sa površinskom ekspoloatacijom uglja, kao i za obezbeđivanje sistemskih usluga, balansiranje sistema, obezbeđivanje sigurnog rada prenosnog i distributivnog sistema i nadoknadu gubitaka u prenosnom i distributivnom sistemu“, kažu u Vladi Srbije.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetdrugom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
