Nakon poplava, i privredni subjekti i pojedinci postali su više svesni rizika. Međutim, zbog ograničenih raspoloživih sredstava, ukupni rast premije je prilično skroman. Moramo više da se angažujemo ne samo na obrazovanju klijenata, već i na uspostavljanju jedne opšte šeme osiguranja
Giorgio Marchegiani se na čelu DDOR-a nalazi od početka ove godine. Na pitanje kakvi su mu utisci o tržištu osiguranja i ekonomskoj situaciji u Srbiji, on kaže da industrija osiguranja zavisi od ukupne ekonomske situacije, tako da je pred tržištem osiguranja još dug put. Više ulaganja u kapitalna sredstva na nivou zemlje i dalja liberalizacija ekonomije, postepeno će pokrenuti razvoj tržišta osiguranja. Istovremeno, neophodno je da se svest o rizicima i kultura osiguranja podignu na mnogo viši nivo. „Stoga smatram da su to okviri unutar kojih moramo da poslujemo“.
Da li je 2014. godina bila dobra za DDOR i šta očekujete u 2015. godini?
Bila je to dobra godina, ali uvek ima prostora za dalji rast i ostvarenje znatno boljih rezultata. Koliko ćemo ostvariti u 2015. godini zavisiće ne samo od nas, već i od ekonomskih prilika u zemlji.
Što se tiče onog što zavisi od nas, mogu da kažem da DDOR ima snažnu prodajnu mrežu, razgranatu po celoj Srbiji, kao i lojalne klijente, što nam daje osnovu za dugoročno dobre rezultate. U 2015. godini usmerićemo pažnju na mala i srednja preduzeća, kao i na fizička lica, zadržavajući konsolidovanu bazu velikih klijenata u privatnom i državnom vlasništvu.
Sa prosečnom godišnjom premijom od oko 80 evra po stanovniku, Srbija se u pogledu osiguranja svrstava među najnerazvijenije zemlje u Evropi. Zašto je to tako i može li se popraviti?
Pokušaću da objasnim na jednom primeru: u Srbiji neživotna osiguranja čine 1,6 BDP, dok se u razvijenim evropskim zemljama njihov udeo kreće u rasponu od 1,3% do 8,8 % (u 2013). Pritom, Srbija ima niži BDP od zemalja EU. Stoga je premija po glavi stanovnika niža iz dva razloga: „manje učešće u nižem BDP/po glavi stanovnika”. Na manje učešće utiče više faktora – kod osiguranja imovine, obim je manji zbog slabije penetracije (ljudi ne osiguravaju svoju imovinu) i ograničenosti osiguranih rizika.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetdrugom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
