Humanističke nauke, a pre svega jezici, zanimali su je od ranog školskog uzrasta. Po planu, trebalo je da studira engleski jezik, ali velika gužva na toj katedri na Filološkom fakultetu u Beogradu odvela ju je na sasvim neočekivanu stranu. Tako će Ljiljana Pajović od oktobra krenuti u četvrtu godinu studija albanskog jezika, književnosti i kulture
„Iz ove perspektive jako mi je zanimljivo kako ljudi reaguju na to šta studiram“, kaže Ljiljana. „Na početku studija praćenje reakcija nije bilo tako zanimljivo. Bilo je dobrih komentara i oduševljenja, ali i suprotnih, kritizerskih reakcija. Uvek me pitaju kako sam odlučila da studiram albanski jezik, a često sledi i konstatacija da je to perspektivno i da ću moći mnogo da zarađujem. Nailazim i na laičke stavove da sam već za ambasadu i politiku. U suštini, ljudi imaju mnogo predrasuda prema Albancima, pa i prema meni zato što to studiram. Vremenom sam prestala da objašnjavam. Ja imam svoje vizije i iz ove perspektive nijednog trenutka se nisam pokajala i jako mi je zanimljivo. Saznala sam mnogo toga što verovatno ne bih nikada da ne studiram to što studiram. Upoznala sam i mnogo Albanaca.“
Za stidijealbanistike odlučila se neplanirano. Htela je da upiše engleski jezik, ali kada je na prijemnom videla koliko još ljudi upisuje taj jezik, odustala je. „Nisam imala alternativu i tek na raspodeli sam odlučila da upišem albanski. Tada sam bila pod ogromnim stresom. Prošao je prijemni, prolazila sam razne prozivke i znala koliko me još toga čeka. Fakultet, novi grad, novi ljudi, sve je izgledalo strašno. Došla sam da predam dokumenta i zaposlena u studentskoj službi, za koju kasnije saznajem da je završila albanski, pitala me je da li znam jezik. Moj odgovor je bio odričan, jer ni jednu jedinu reč nisam znala. Na moje veliko iznenađenja, samo je rekla da nema veze i da ću naučiti.“
Sve je sasvim drugačije
„Očekivala sam potpuno drugačiju reakciju. Poneta njenom čitavom gestikulacijom, pogledom i pitanjem, izašla sam i zapitala se da li sam normalna ako mislim da mogu da naučim jezik za četiri godine. Kad studije počnu, shvatiš da je sve potpuno drugačije od onoga što zamišljaš. Imam sjajne predavače, radimo ozbiljno i za ove tri godine sam uspela da savladam jezik. Upisalo nas je 12, ali je do završne godine došlo nas devetoro. Rad u tako malim grupama mora da ima dobre rezultate. Kada su počela predavanja, shvatila sam da mogu da odaberem dosta izbornih predmeta koji nisu striktno u vezi sa jezikom koji učim. Reč je o spektru različitih predmeta koje objedinjuje to što spadaju u humanističke nauke. To me je potpuno kupilo.“
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesettrećem broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
