Teško je dok radiš, lepo je kad zaradiš

U situaciji kada postoji veliki pritisak na smanjenje broja  zaposlenih u javnom sektoru i obustavljanje novog zapošljavanja, kada se završava privatizacija društvenih i javnih preduzeća i sa stagnacijom priliva inostranih investicija, kao jedini lek za smanjenje nezaposlenosti u Srbiji nameće se jačanje privatnog preduzetništva i otvaranje malih i srednjih preduzeća. Mala i mikro preduzeća čine više od 90 odsto firmi u Srbiji, a imaju potencijal da znatno više doprinesu privrednom rastu i zapošljavanju nego do sada. Međutim, svakoga ko se upusti u preduzetničke vode, čeka naporan rad i neizvesna budućnost. Ali na kraju, ako uspeju, ipak ih čeka i satisfakcija kada naprave nešto i zarade novac zahvaljujući samo svojim sposobnostima.

Više od polovine malih preduzeća se ugasi u prve tri godine postojanja. Neki ističu da je najteže prebroditi prvu godinu, a drugi da je prelomna druga godina kada se „odvajate“ od porodice i prijatelja na čijoj ste podršci plivali u početku i osvajate nove kupce ili klijente.

Svaki posao je priča za sebe i nema jednog recepta za uspeh, ali postoje neki koraci koje svaki početnik mora napraviti i od uspeha u tome često zavisi i budućnost preduzeća.

Početak i osnova počinjanja svakog posla je ideja. Preporuka stručnjaka glasi da se odlučite za posao u kome već imate neka znanja i iskustva. Međutim, to i ne mora uvek biti slučaj, kao što pokazuje Vladimir Vasilić, glumac koji je otvorio firmu „Paun sapun“ i započeo proizvodnju sapuna i prebrodio prvu godinu plovidbe preduzetničkim vodama. Prema sopstvenim rečima, u posao je krenuo iz nužde, s obzirom da od pozorišta u Srbiji teško da se može živeti, ali i slučajno, nakon što je odgledao emisiju na televiziji o pravljenju sapuna. Zatim je godinu dana proveo u istraživanju, učenju, čitanju, na kursevima i na kraju pokušavajući da napravi proizvod koji bi se svideo i njemu i njegovom okruženju. Tek nakon godinu dana je krenuo u proces osnivanja firme.

Da ideja jeste potreban, ali ne i dovoljan uslov za pokretanje uspešnog posla smatra i Goran Mihajlović, trener za preduzetništvo i mentoring Nacionalne službu za zapošljavanje iz filijale za grad Beograd.

„One koji nemaju definisanu biznis ideju, upućujemo na to da, za početak, biznis ideja treba da odražava ličnost preduzetnika, kao i da treba da se odnosi na oblast rada u kojoj potencijalni preduzetnik poseduje određena znanja i iskustva. Imajući u vidu da razvoj biznisa zahteva vreme i ogromnu energiju, nemoguće je odgovoriti svim obavezama, ukoliko preduzetnik nije totalno posvećen poslu i ukoliko ne uživa u onome što radi. Međutim, to nije dovoljan uslov za uspeh u poslu. Neophodno je i da se sagledaju tržišni i profitni potencijali biznis ideje“, objašnjava Mihajlović, dodajući da pomažu preduzetnicima da budućim kupcima, ili korisnicima usluga, ponude ono što žele da kupe ili koriste, a ne ono što preduzetnici žele da prodaju.

Da bi se utvrdilo da li ideja ima šanse na tržištu, neophodno je napraviti biznis plan i pre svega biti iskren prema sebi. Đoka Janjušević, direktor Centra za finansijsku inteligenciju i mentor i konsultant malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, objašnjava da je na početku važno utvrditi ko su klijenti ili kupci budućeg proizvoda.

„Mora se definisati tržišna niša, odnosno ciljna grupa kupaca, jer bez toga ne znate koga ᾿napadate᾿. Sledeće što je potrebno uraditi je smisliti način kako iskomunicirati sa potencijalnim kupcima i naći odgovor na pitanje zašto sam baš ja taj koji će zadovoljiti njihovu tražnju“, objašnjava Janjušević.

Ovo su ujedno i prvi koraci u sastavljanju biznis plana. Biznis plan je poslednjih godina postao jedan od onih izraza koji se često koriste, ali malo ljudi zaista i ulazi u njegovo pravo značenje. Često se smatra kako je to samo još jedna birokratska prepreka, neophodna za dobijanje nekih sredstava od nekog državnog fonda ili kredita od banke. Međutim, biznis plan treba da sagleda sve aspekte budućeg poslovnog poduhvata, da sagleda moguće prihode i kako ih ostvariti, kao i troškove. On pokazuje da li taj posao može biti isplativ i pre svega je neophodan samom preduzetniku.

„Mnogi biznisi propadnu zbog loših ideja, ali i mnogi biznisi propadnu zato što dobra ideja nije realizovana na pravi način“, poručuje Janjušević, dodajući da upravo biznis plan pokazuje da li je neko ulaganje opravdano ili nije, kao i da tek kada se ideja stavi na papir, postaje plan.

Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetpetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“