Zašto su mladi jedna od teže zaposlivih grupa na tržištu rada? Čak i ako ima otvorenih radnih mesta, poslodavci traže radnike sa iskustvom. A mladi ne mogu da steknu iskustvo dok negde bar ne volontiraju. Kako da se razbije taj začarani krug, traži se dobar predlog…
Porazno zvuči zaključak da mladim ljudima preti rizik od siromaštva kao posledica visoke stope nezaposlenosti u Srbiji. Oni su izgubljeni na tržištu rada, čak i ako ima otvorenih radnih mesta, poslodavci traže iskusne radnike, a mladi bez dana radnog iskustva teško da negde mogu naći posao. Prema Anketi o radnoj snazi, najveća stopa nezaposlenosti u Srbiji u drugom kvartalu ove godine evidentirana je u kategoriji mlade populacije (od 15 do 24) i to 43 odsto, što je mnogo više od opšte stope nezaposlenosti (19 odsto). U istom uzrastu među nezaposlenima, krajem septembra na evidenciji vojvođanskih filijala Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ) nalazilo se 23.950 mladih. Od tog broja nezaposlene žene čine 46,6 odsto ili ukupno 11.152.
U nadležnim ministarstvima i službi zapošljavanja često skreću pažnju da mladi ne traže aktivno posao, pa je tako, prema podacima Ministarstva omladine i sporta, u Vojvodini 70 odsto mladih neaktivno na tržištu rada. Potpuno je razumljivo zašto nisu aktivni kad ne postoje otvorene mogućnosti, nema konkursa za njihovu struku. Pritom, privreda je posustala sa zapošljavanjem od početka ekonomske krize, dok je sinekura u državnoj službi rezervisana za istaknute mlade stranačke lidere. I u svemu tome najgore, kako da veruju da će naći posao kad postoji kupovina radnih mesta i iskustva njihovih vršnjaka da se za posao mogu „boriti“ lepljenjem stranačkih plakata. Baš kao u hiljaditoj reprizi serije „Bela lađa“.
„Na mladima…“
Nezaposlenost mladih je najveći ekonomski i društveni izazov u Srbiji, ocenjeno je na konferenciji „Podsticanje zapošljavanja mladih“ koja je održana krajem septembra u okviru projekta Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ. Takođe, na istom skupu je saopšteno da je problem što je 25 odsto mladih starosti od 18 do 24 godine potpuno isključeno iz društva: nema ih u sistemu obrazovanja, nisu evidentirani na tržištu rada, niti su zaposleni. I zabrinjavajuća je procena Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU) da su mladi izloženi riziku siromaštva zbog povećane nezaposlenosti.
Da mladi danas teško dolaze do posla potvrđuje Vesna Vidojević, samostalna savetnica u Ministarstvu omladine i sporta, koja kaže da je glavni razlog nedostatak radnog iskustva. „U Vojvodini, kаo i u celoj Srbiji, visok je procent neаktivnosti mlаdih nа tržištu rаdа. Zato što mlаdi nisu spremni dа izаđu nа tržište rаdа, osim što nemаju rаdnog iskustvа, nemаju znаnjа i veštine potrebne zа uprаvljаnje kаrijerom, odnosno ne znаju kаko dа аktivno trаže posаo“, ocenjuje ona. Pitanje je zašto nadležne službe (ministarstva i Nacionalna služba zapošljavanja) godinama ne preduzimaju neke konkretnije mere ili promene koje zahtevaju usklađivanje sistema obrazovanja i tržišta rada. Ona stara izreka „na mladima svet ostaje“ mogla bi da se prevede u Srbiji ovako: mladima nalazak posla predstavlja nerešiv životni problem. I to na „početku života“.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetpetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
