U Budžetu za 2016. predviđeno 6.000 manje otpuštanja nego u Fiskalnoj strategiji za istu godinu

Dok je u Fiskalnoj strategiji za 2016. sa projekcijama za 2017. I 2018. godinu, koju je Vlada usvojila prošlog vikenda, predviđeno otpuštanje 35.000 zaposlenih iz državne službe, u upravo objavljenom Predlogu budžeta za iduću godinu uneto je smanjenje od 29.000 zaposlenih. Pitanje je gde je nestala ova razlika.

Predlog budžeta za narednu godinu stigao je 4. novembra u Parlament i kao što je iz Vlade Srbije najavljeno, predviđeno je da naredne godine budžetski prihodi budu 997,4 milijarde dinara, rashodi – 1.119,2, odnosno da minus državne kase iznosi 121,8 milijardi dinara.

U obrazloženju plana budžeta za narednu godinu na brojnim mestima pominje racionalizaciju sektora države. Međutim, za razliku od „Fiskalne strategije za 2016. sa projekcijama za 2017. I 2018. godinu“, dokument koji je Vlada usvojila prošlog vikenda, kojim je predviđeno da u narednoj godini broj ljudi koji rade za državu bude manji za 35.000 ljudi, u obrazloženju nacrta zakona o budžetu pominju se nešto drugačije brojke. 

• Masa plata na svim nivoima vlasti biće manja za tri odsto u odnosu na procenjeno izvršenje u 2015. godini, što odgovara ciljanom smanjenju broja zaposlenih u sistemu sektora države (9.000 u januaru 2016. i dodatnih 20.000 u drugoj polovini 2016), a predviđa se i nastavak pravila prema kome se na svakih pet oslobođenih/upražnjenih stalnih radnih mesta može realizovati jedno dodatno zaposlenje, kaže se u obrazloženju budžeta za narednu godinu.

• Interesantno je i da su sve lokalne samouprave u Srbiji dobile nalog da projektovane mase zarada u budžetima za narednu godinu umanje za tri odsto, bez obzira da li u njima danas ima viška zaposlenih u odnosu na formulu koja je data Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, koji je usvojen u avgustu ove godine. Jednostavno, sve opštine i gradovi u Srbiji moraće ili da umanje broj zaposlenih ili da smanje plate svima i onda ne otpuštaju.

• Zakon o budžetu predviđa uvećanje svih penzija za 1,25 odsto, kao i povećanje od dva do četiri odsto za zdravstvo, prosvetu, policiju….Međutim, niko od nameštenika u sektoru države neće u ovoj godini moći, prema predlogu Vlade, da računa na isplatu dodataka za ostvarene rezultate, a što je, inače, predviđeno čl. 48 Zakona o platama državnih službenika i nameštenika. Naredne godine nema ni isplata poput Božićnih, godišnjih i drugih nagrada, osim jubilarnih nagrada kakve, recimo, ima prosveta. Ovom odlukom se, konstatuje se u obrazloženju budžeta, privremeno stavljaju van snage svi kolektivni ugovori potpisani u sektoru države u delu nagrada, bonusa i slično.

• Neće biti ni mogućnosti da se povećavaju naknade za predsednike i članove bilo kog radnog tela u sektoru države.

• S druge strane, sva javna preduzeća dužna su da do 30.novembra naredne godine uplate u budžet polovinu dobiti ostvarene u ovoj godini. Izuzetak će, kažu u Vladi, biti javna preduzeća ili akcionarska društva čiji je većinski vlasnik država, koja dobiju posebno odobrenje Vlade da mogu ostvarenu dobit da pretoče u investicije. Javne agencije moraće 100 odsto dobiti da uplate u državnu kasu.

• Interesantno je da se prodaja „Telekoma“, odnosno moguć priliv u budžet ne pominje u budžetu za narednu godinu. Kako kažu u Vladi, u slučaju da se privatizacija „Telekoma“ ostvari, taj novac će biti, verovatno, utrošen na vraćanje starih dugova.

Očekuje nas, sudeći po procenama Vlade, ipak i viša inflacija. Za razliku od ove godine koju ćemo završiti uz inflaciju od 1,5 odsto, naredne godine rast cena mogao bi biti 2,8 odsto, dok bi naredne dve godine iznosio 3,9 odsto. Očekuje se da blago raste lična potrošnja. Naredne godine za skromnih 0,2 odsto, u 2017 – jedan, a 2018 – dva odsto. Za državnu potrošnju, za razliku od ove godine u kojoj se beleži pad od 2,2 odsto, u narednoj godini predviđa se blagi rast od 0,9 odsto, ali se za 2017. opet predviđa pad od 2,8 odsto.