Svet se nalazi u vremenu revizionizma svetskog poretka, gde akteri traže nove pozicije i novi udeo u svetskoj moći. SAD su nedvosmisleno u povlačenju i pobeda Trampa samo će da zaoštri vekovnu debatu o izolacionizmu. Rusija i njen predsednik Putin dočekuju svog četvrtog američkog predsednika, koji ima najkompromisnije stavove prema ruskim interesima. Državolika Islamska država pokazuje žilavost i odbacuje teze da je vreme ideologija prošlo. Evropska unija se nalazi u najvećoj krizi u svojoj istoriji i više nije pitanje gde će biti njene granice, već da li će uopšte i opstati kao organizacija
Uskoro ćemo iza sebe ostaviti i ovu godinu. Pravo vreme da se analiziraju naši postupci, uspesi i porazi. Isto je tako i u svetskoj politici, mesec decembar je mesec kada se svode računi u političkoj areni sveta i priprema scenografija za godinu koja dolazi. Kada se pogleda godina koja ističe, uz svu želju ne možemo reći da je bila bolja od njene prethodnice. Naprotiv. Mračne pretpostavke da će se u godinama koje predstavljaju jubilej velikog rata, svetska politika slikati tamnim bojama, ispostavljaju se kao tačne.
Svet galopirajući tone u još jedan začarani krug sukoba. Ključna reč godine koju ispraćamo je iznenađenje. Čini se da nam je većina događaja koji su odredili i određuju tok svetske politike bila veliko iznenađenje. Pošto nam je broj reči ograničen osvrnućemo se samo na nekoliko fenomena koji svojim uticajima ilustruje odlazeću i najavljuju dolazeću godinu u arenama svetske politike. Podsetiću vas šta se dešava u Evropi, kako teče građanski rat u Siriji, govoriću o tektonskim promenama koje se najavljuju u Sjedinjenim Državama. Istovremeno, godinu za nama su obeležile najave oporavka cene nafte, anarhija na Filipinima gde se država svojevoljno odrekla monopola nad upotrebom sile, pozivom građanima da se obračunaju sa organizovanim kriminalom.
Severna Koreja nastavlja sa razvojem svog nuklearnog oružja, a Japan uozbiljuje debate o povratku ofanzivnih vojnih snaga. Islamska država se povlači pred svojim neprijateljima, ali pokazuje iznenađujuću sposobnost preživljavanja – ponovni pad Palmire to najbolje dokazuje, a desetostruka nadmoć saveznika nedeljama ne uspeva da osvoji Mosul. I tako dalje i tako dalje. Na svaki mogući korak pozitivnih kretanja u svetskoj politici slede dva, tri, četiri negativna.
Klecanje Evrope
Evropa iza sebe ostavlja još jednu tešku godinu klecajući pod teretom stotina hiljada migranata, najvećom institucionalnom krizom Evropske unije i daljim zaoštravanjem odnosa sa Rusijom. Iako je broj migranata koji dolaze u Evropu opao u odnosu na 2015. godinu, uticaj migrantskog pitanja na političke tokove ostao je jednako značajan. Stav o migrantskom pitanju postao je jedna od ključnih debata u političkim raspravama širom kontinenta, kako u državama koje su preplavljene migrantima – Nemačka, Italija, Grčka, tako i u državama koje su migrante videle samo na televiziji – Estonija, Letonija. Migranti i njihov boravak u državama Evrope postao je i jedan od temelja uspona ekstremnije desnice i njenog značajnijeg učešća u političkim institucijama država.
Migranti su i jedan od glavnih razloga institucionalnog klecanja Evropske unije koja se prvi put u svojoj istoriji suočava sa odlaskom jedne članice i najavama odlaska drugih. Junska odluka naroda na referendumu u Velikoj Britaniji potresla je ne samo Evropsku uniju, već i svet u celini. Naoko monolitna celina Unije se pokazala kao kuća na staklenim temeljima. Takozvani Bregzit potresao je institucije Unije iz temelja, ohrabrio skeptike širom zajednice i započeo igru licitiranja ko je sledeći koji će se osloniti na narodnu volju, bežeći od sopstvene odgovornosti. Bregzit je pokrenuo i niz političkih promena u državama članicama koje su krenule da sve više skreću udesno pod pritiskom problema migracije, ali i nesposobnosti koju institucije Unije pokazuju da spreče recesiju, ili ometu opaženu agresivnost Rusije na Baltiku ili u Ukrajini.
Nemački kancelar Anđela Merkel i njena Demohrišćanska unija beleže najslabije rezultate u poslednjim decenijama, a Alternativa za Nemačku prvi put uspeva da uđe u neke od institucija. I iako se nemačka „gvozdena dama“ opredelila da se takmiči za četvrti mandat kancelara, to će ovoga puta verovatno biti najteže takmičenje, čiji rezultat nije baš tako predvidljiv. Ipak, Angela Merkel je i dalje najstabilniji lider u EU nakon Bregzita. Britanski premijer Kameron je dao ostavku, jer je zastupao stav da Britanija ostane u EU.
Francuski predsednik Oland beleži najslabiju podršku građana u svom mandatu. Ova činjenica ga je naterala da objavi da se neće ni kandidovati za drugi mandat predsednika Pete republike.
Nastavak teksta možete pročitati u 37. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
