Pucanj u nogu domaćem IT sektoru

Dok je sam dolazak Kontinentala nesumnjivo odlična stvar, pre svega za programere čije će plate morati da porastu, vlasnici srpskih IT kompanija su se pobunili zbog nelojalne konkurencije. Naime, za njih je neprihvatljivo da oni plaćaju porez, a država tim porezom plati 9,5 miliona evra dolazak konkurencije koja im tim novcem preotme njihove inženjere. Pogotovu što je ova kompanija, i po godišnjem prihodu i po stopi rasta, jača i od same srpske države

Kada je početkom marta ove godine u Novom Sadu predsednik Srbije svečano otvarao centar za istraživanje nemačke kompanije Kontinental uz najave zapošljavanja 500 zaposlenih inženjera sa prosečnom platom od 850 do 2.500 evra i objašnjenja koliko je to velika stvar za Srbiju što jedan industrijski gigant otvara svoj razvojni centar ovde, niko nije pomenuo subvencije koje je ova kompanija dobila. 

Tek 15 dana kasnije, na zahtev udruženja Startit, po osnovu dostupnosti informacija od javnog značaja, Ministarstvo privrede je obelodanilo da Kontinental dobija 9,5 miliona evra, što je 19.000 evra po zaposlenom. Srpska IT zajednica, verovatno najzdraviji deo privrede, ali i najnezavisniji od države i dobre volje lokalnih političara, s obzirom na to da sve izvozi, odmah je reagovala burno, kao i 2016. godine kada su sprečili državu da da subvenciju engleskoj IT firmi Endava. 

Razlog je jednostavan. Ne da u Srbiji nema nezaposlenih programera, već bi se prema nekim procenama, koje je više puta u javnosti iznela premijerka Ana Brnabić, njih 30.000 odmah moglo zaposliti. Logično sledi da ako nova IT firma dođe u Srbiju zbog nadaleko poznatih IT stručnjaka koji mnogo manje koštaju nego na Zapadu, ona neće moći da zaposli neke nove programere bez posla, pošto njih nema, nego će da ih preuzme od domaćih kompanija. 

I dok je sam dolazak Kontinentala nesumnjivo odlična stvar, pre svega za programere čije će plate morati da porastu, vlasnici srpskih IT kompanija su se pobunili zbog nelojalne konkurencije. Naime, za njih je neprihvatljivo da oni plaćaju porez, a država tim porezom plati dolazak konkurencije koja im tim novcem preotme njihove inženjere. U komentarima domaćih IT-jevaca mogle su se čuti i ocene da im je država zabola nož u leđa i to u vreme kada je digitalizacija jedan od prioriteta države, kada se svako malo neki zvaničnik hvali ogromnim rastom izvoza IT-a i svetlom budućnošću koju nam obećava industrija bazirana na znanju.

Milan Šolaja, predsednik Vojvođanskog IKT klastera, kaže za „Novu ekonomiju“ da ogromnu većinu IT kadrova koji su im potrebni, Kontinental može da pronađe samo tamo gde već rade – u drugim kompanijama.

„To se već dešava, većina ljudi koje su do sada zaposlili, pre toga su radili u nekoj firmi. Državne subvencije, dakle, nedvosmisleno stvaraju nelojalnu konkurenciju, jer jednoj kompaniji daju prednost u zapošljavanju na tržištu radne snage na kojem nema nezaposlenih. U tom smislu, trebalo bi uvesti ispravnu definiciju ‘novog radnog mesta’, jer ne stvara se takvo radno mesto kada neko pređe iz jedne firme u drugu, nego kada se zaposli neko ko je bio nezaposlen.“

U odgovoru kabineta predsednice Vlade Ane Brnabić na proteste domaćih IT kompanija navodi se da je „svakoj zemlji čast da ima razvojni centar jedne takve kompanije, što će svakako uticati na reputaciju Srbije u svetu i odlučivanje drugih kompanija da investiraju u našu zemlju. Mi želimo da se naša privreda bazira na inovacijama i ova investicija je važan korak u tom pravcu, istovremeno se šalje signal drugim kompanijama koje razmišljaju gde da investiraju“.

Nastavak teksta možete pročitati u 50. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.