Mi kažemo da su podaci osnova nove industrijske revolucije, ali kao što su fosilni izvori energije imali kontraefekte kroz zagađenje, tako i neadekvatna upotreba podataka izaziva neku vrstu zagađenja. Četvrta industrijska revolucija je dobra zato što je otvorenija, transparentnija, čistija, ali postoji to potencijalno zagađenje ne samo prevelikom količinom podataka, već i mogućnošću da se podaci zloupotrebe
U vreme kada svi pričaju o 4. tehnološkoj ili digitalnoj revoluciji kao velikoj šansi da srpska ekonomija dostigne Evropu i nadoknadi decenije zaostajanja, postavlja se pitanje da li imamo dovoljno infrastrukturnih, finansijskih i ljudskih kapaciteta za takav poduhvat. Kakve prilike i kakve opasnosti donose nova tehnologija, veštačka inteligencija i big data, za „Novu ekonomiju“ govori Miloš Đurković, direktor za jadranski region tehnološke kompanije SAS koja pravi softvere koji na bazi analize podataka omogućavaju brzo donošenje poslovnih odluka i nekadašnji direktor IBM-a, Cisca i HP-a za Srbiju i region, koji je takođe u jednom periodu obavljao funkciju predsednika Američke privredne komore.
Koji je značaj podataka u 4. industrijskoj revoluciji?
Ako pogledamo kroz istoriju, prva industrijska revolucija je pokrenula industrijalizaciju na bazi parne mašine, druga industrijska revolucija bila je tehnološki na višem nivou, ali opet zasnovana uglavnom na parnoj energiji. Treća je bila zasnovana na eksploataciji nafte i njenom korišćenju ne samo za dobijanje energije nego i u širokoj industrijskoj proizvodnji. Ova, četvrta industrijska revolucija u kojoj se nalazimo bazira se na podacima. Podaci su nova nafta. Količina podataka koja se generiše je ogromna. Iz te ogromne količine podataka treba izvući prave podatke, a kada ih izvučemo treba ih primeniti na pravi način. Tu kompanije mogu da steknu veliku prednost jer mogu biti inovativnije, efikasnije, brže. Informacija je ključna i to ne samo prava, već i brza informacija.
Kao što pričamo o digitalnoj ekonomiji, pričamo i o digitalnom društvu. Velika količina podataka može se upotrebiti za dobrobit čovečanstva. Mi u SAS-u to zovemo „data for good“ (podaci za dobrobit). Tu dolazi do izražaja značaj otvorenosti podataka. Recimo, podaci o aerozagađenju, klimatskim promenama, javnoj bezbednosti, mogu doprineti kvalitetu života. Ceo taj koncept otvorenih podataka ne samo da može unaprediti život ljudi, već mogu pomoći i kompanijama da budu efikasnije i bolje.
Na koji način konkretno kompanije mogu da iskoriste podatke?
Mi imamo trodimenzionalni pristup podacima. Prva dimenzija je da se prikupe podaci, druga da se izvuku kvalitetni podaci i na kraju da se oni upotrebe. Iz velike količine podataka koji su kreirani bilo na socijalnim mrežama, bilo imejlovima, tekstualnim porukama ili koji dolaze sa raznih IoT (Internet of things) uređaja mi treba da izvučemo kvalitetne podatke i da ih primenimo u određene svrhe. To može biti customers inteligence, što znači da kompanije mogu mnogo bolje da upravljaju svojom korisničkom bazom, da marketinške kampanje budu ciljane. Drugim rečima, da se odluka koja ponuda će u kom trenutku biti poslata kom korisniku, automatski donosi kroz softverske alate. Podaci se mogu koristiti i za bolje upravljanje rizikom. U bankama pomažu da se procena rizika kod odobravanja kredita automatizuje, a pri tome bankama pomaže da smanje svoj rizik. Takođe ovo primenjuju telekomunikacioni operateri prilikom prodaje telefona na ugovore, gde se automatski obavlja kreditna provera klijenta. Na kraju, podaci se koriste i za sprečavanje prevara. Postoje rešenja namenjena poreskim upravama za detekciju poreskih prevara, kao na primer za izbegavanje plaćanja PDV-a, za utaju poreza na dobit ili čak i za prevare u javnim nabavkama. Pomoću softvera može se automatizovati izbor najboljeg ponuđača i ne samo to, već pomoću analitike se predviđa ko su potencijalni učesnici u zloupotrebama u javnim nabavkama na osnovu čvrstih argumenata. I poenta je da softver predviđa buduće događaje, da predviđa šta će koji korisnik poželeti.
U toj ogromnoj količini podataka ima mnogo i privatnih podataka, posebno sa društvenih mreža dostupnih bilo kome. Da li ima razloga za strah kako se ti podaci koriste, kome su dostupni?
Mi kažemo da su podaci osnova nove industrijske revolucije, ali kao što su fosilni izvori energije imali kontraefekte kroz zagađenje, tako i neadekvatna upotreba podataka izaziva neku vrstu zagađenja. Četvrta industrijska revolucija je dobra zato što je otvorenija, transparentnija, čistija, ali postoji to potencijalno zagađenje ne samo prevelikom količinom podataka, već i mogućnošću da se podaci zloupotrebe. Zato moraju da postoje regulative, kao što je naprimer GDPR koji je donela Evropska unija. Zatim postoje softveri koji regulišu njihovo sprovođenje. Ključna stvar u digitalnom društvu je da se postavi regulativa u vezi sa upotrebom podataka i uvedu alati koji će sprečiti zloupotrebu podataka, ali i zaštititi od malicioznih napada, hakovanja, korišćenja tih podataka u nelegalne svrhe.
Nastavak teksta možete pročitati u 58. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
