Netflix kupio Warner Bros
Kompanija Netflix objavila je da je postigla dogovor o kupovini Warner Bros Discovery (WBD), a kupovina uključuje i filmske i televizijske studije.Transakcija gotovinom i akcijama procenjena je na 27,75 ...
Kvartalni profit najvećeg svetskog proizvođača sportske opreme Nike uvećan je za 20 odsto.
Toliki rast je ostvaren jer je kompanija nastavila da beleži veliki broj porudžbina i da širi prodaju preko interneta, piše američki list Volstrit DŽornal.
Neto profit Nikea je u kvartalu završenom 30. novembra dostigao 785 miliona dolara, što je porast u odnosu na 655 miliona dolara iz istog perioda lani, dok su prihodi skočili za četiri odsto na 7,69 milijardi dolara.
Kada se izuzmu kursne razlike, prihod kompanije je, kako je saopšteno, uvećan za 12 odsto, dok su zalihe porasle za 110 odsto na 4,6 milijardi dolara.
Iako su poslovni rezultati Nikea 14. kvartal zaredom nadmašili projekcije profita, rukovodstvo kompanije upozorava da bi bruto marža mogla blago da oslabi u narednom periodu, jer Nike radi na „čišćenju“ prekomernih zaliha u Severnoj Americi.
Broj budućih porudžbina širom sveta, kao ključno merilo tražnje za Nike proizvodima, porastao je 20 odsto, kada se izuzmu valutni efekti. Reč je o porudžbinama čija je isporuka planirana između decembra 2015. i aprila 2016. godine.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Izvinite ali o ovome se nešto mora napisati. Prvo država očigledno troši više nego što može da naplati od poreza privredi i gradjanima. Drugo da se taj porez velikim korporacijama, strancima i državnim ustanovama i te kako umanjuje i oprašta u vidu stimulansa i poklona. Treće je da pošto državni aparat ne želi da podeli otkaze svojoj užoj i široj familiji koja parazitira po raznim agencijama, ministarstvima i Narodnoj Banci, mora da se okrene i još jače pritisne gradjane, seljake i mala i srednja preduzeća. Ajde da kažemo da se na šupe i nastrešnice uvede porez. Koja bi tu stopa poreska trebalo da se primenjuje? Definitivno ne ona za garažna mesta. Zašto? Pa zato što se garažno mesto može izdati, prodati, i tako doneti prihod vlasniku iz koga će platiti porez. To je moguće jer su apsolutna sva garažna mesta povezana sa putem. U slučaju šupe, nastrešnice i kokošinjca to nije slučaj, već samo postoji korist vlasnika za korišćenje prostora gde odlaže stvari, seljaka gde odlaže kukuruz, svinjca gde se tove svinje, živinarnika koji se u sezoni koristi za tov pilića. Znači privatni pomoćni objekti koji nemaju ekonomsku moć izdavanja i prodaje. Ako već moraju da se vežu za garažna mesta, a moraju pošto drugi zakon nemaju da ovaj potez dobije legitimnost, cena poreza ne bi smela da bude viša od jedne trećine garžnog mesta. Jer po prirodi stvari, kada parkirate auto po snežnoj mećavi, nije isti ugodjaj pod nastrešnicom i na garažnom mestu. Ili mi ljudi možda nemamo takav kreativan pogled na mogućnosti kojima raspolažemo i na koje nam Ministarstvo finansija ukazuje, pa bismo trebali da počnemo da parkiramo automobile po svinjcima.