I subvencije i gubici

Tokom prošle godine 549 javnih preduzeća napravilo pet miliona evra gubitka uz 244 miliona evra subvencija, dok su tokom 2018. godine javna preduzeća u zbiru ostvarila pozitivan poslovni rezultat, pokazuju podaci Agencije za privredne registre. Da nije bilo subvencija države, gubici bi bili znatno veći

Kao da je neko okrenuo prekidač, tako su javna preduzeća iz gubitka od skoro 44 milijarde dinara 2014. godine prešla u pozitivnu zonu, nešto što dugo nije viđeno, od 13,1 milijardu dinara u 2015. godini. Te 2014. godine započeta je fiskalna konsolidacija, započeti su pregovori sa MMF-om,  a sporazum je zvanično zaključen u februaru 2015. godine. Kako je ogroman minus pretvoren u dobit teško je reći, pošto i posle pet godina u MMF-u smatraju da se sa reformom javnih preduzeća najmanje odmaklo od svih ciljeva postavljenih u aranžmanu. 

Pozitivni spoljni faktori su im išli naruku doduše, pad kamatnih stopa na rekordno niske nivoe i jačanje dinara prema evru, što im je kao neto dužnicima pogodovalo. Pomogla je i privatizacija Železare Smederevo i RTB Bora koji je bio najveći dužnik za struju, kao i uvođenje reda u plaćanje gasa od strane toplana i fabrika petrohemijskog kompleksa.

Međutim, ovaj medeni mesec nije dugo potrajao. Dobit javnih preduzeća, a to su preduzeća koja osniva Republika Srbija ili lokalne samouprave i koja obavljaju delatnost od javnog interesa, rasla je značajno sve do 2017. godine kada je dostigla 25,7 milijardi dinara ili 212 miliona evra. I onda sledi sunovrat. U 2018. godini dobit ove grupe preduzeća je pala na 3,5 milijarde dinara (nešto manje od 30 miliona evra), da bi 2019. godinu ukupno 549 preduzeća završilo u minusu od 574,4 miliona dinara ili nešto manje od pet miliona evra, prema Godišnjem biltenu finansijskih izveštaja za 2019. godinu koji izdaje Agencija za privredne registre. 

U ovom periodu nije bilo nepovoljnih dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, čak naprotiv, novac nikad nije bio jeftiniji, pa su i kamatne stope u Srbiji nastavile da padaju, dok je dinar prema evru ojačao više od četiri odsto u nominalnom iznosu, a još više realno. Što je najvažnije, u 2018. i 2019. godini srpska ekonomija je zabeležila najveći rast BDP-a (4,4 i 4,2 odsto) još od 2008. godine. 

Struktura rezultata javnih preduzeća je takva da je dobit iz poslovanja iznosila 19,5 milijardi dinara, dobit iz finansiranja je iznosila 3,5 milijardi  dinara, dok je gubitak nastao iz ostalih aktivnosti, gde upadaju revalorizacije vrednosti imovine i druge računovodstvene kategorije u visini od 20,7 milijardi dinara. Na osnovu ovog mogao bi se izvući pogrešan zaključak da preduzeća posluju dobro zbog dobiti iz poslovanja i finansiranja, a da je tzv. ostali rezultat krivac za gubitak. Međutim, ostali rezultat je u najmanjem minusu u poslednjih pet godina. Problem leži u poslovanju preduzeća. 

Naime, dobit iz poslovanja je manja za 23 odsto nego u prethodnoj godini, a u odnosu na 2016. godinu kada je iznosila 61 milijardu dinara, čak tri puta je manja (u evrima gledano i više od toga). Od 2016. svake godine poslovni rashodi rasli su brže od poslovnih prihoda. Vlasti su se hvalile kako javna preduzeća pune budžet, a s druge strane njihovi bilansi srljali su nazad u gubitke, kojih se nagomilalo tokom prethodnih godina više od tri milijarde evra. 

Da stvar bude još gora i ta dobit ostvarena iz poslovanja u stvari ne postoji. Naime, subvencije javnim preduzećima u prošloj godini iznosile su 28,75 milijardi dinara, što je oko 244 miliona evra. Prema računovodstvenim propisima, subvencije se knjiže kao poslovni prihod, a kao što vidimo da njih nije bilo, javna preduzeća ne bi imala dobit iz poslovanja već gubitak i to od oko 80 miliona evra. Dobra vest u svemu je što je iznos subvencija smanjen u 2019. za skoro 100 miliona evra u odnosu na 2018. godinu.

Iako u ovoj grupi ima 549 preduzeća, njihov ukupan rezultat određuje nekoliko ogromnih kompanija poput EPS-a, Srbijagasa ili Puteva Srbije. Prema rečima Saše Đogovića iz Instituta za istraživanje tržišta, neka od tih kompanija može lošim rezultatom da povuče nadole ukupan rezultat svih javnih preduzeća.

„Poslovni rezultat nekog od velikih javnih preduzeća mogao je da trpi ako nije bilo blagovremenih investicija, ako su povećavani troškovi ili iz nekog drugog razloga. U svakom slučaju, u tržišnim uslovima podbačaj u poslovanju bi povukao odgovornost menadžmenta, kao što bi u slučaju profita direktori dobili bonuse. Kod nas to nije slučaj. Nadzorni odbori bi trebalo da vode računa da se u javnim preduzećima ne troše neracionalno resursi, ali oni kod nas uglavnom služe za punjenje džepova i dizanje ruku. Zato pored izvršnog odbora, ne bi trebalo abolirati od odgovornosti ni nadzorne odbore”, ocenjuje Đogović.

Nažalost, pojedinačni finansijski izveštaji kompanija još uvek nisu objavljeni, a kada će biti veliko je pitanje, pošto je rok za podnošenje izveštaja sa juna pomeren na avgust. Pravo stanje stvari sasvim sigurno znaju u ministarstvima privrede i finansija kojima javna preduzeća moraju tromesečno da šalju izveštaje o poslovanju, ali od njih nismo dobili odgovor šta je to odvelo u gubitke javna preduzeća u prošloj godini.

Za profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorada Filipovića ovo je samo pokazivanje kvaliteta upravljanja u javnim preduzećima.

„Ovo nije ništa novo, nepoznato niti iznenađujuće. Čak nisam sasvim siguran ni u profite koji su pravljeni prethodnih godina. U reformama javnih preduzeća nije ništa urađeno osim donekle u Železnicama i to pod pritiskom MMF-a i Eurofime kojoj je železnica dugovala mnogo novca. U Železnicama je početkom 2000-ih radilo preko 40.000 ljudi, a sada ih je manje od 20.000. To je i jedino javno preduzeće u kome je ozbiljno smanjen broj zaposlenih. U ostalima je slabo šta urađeno“, napominje Filipović.

Velika republička javna preduzeća profesor Filipović opisuje kao „državu u državi“. U njima se, prema njegovim rečima, kriju veliki gubici koji se pre ili kasnije prebace na poreske obveznike, a novac se izvlači na razne načine.

Ključ za rešenje problema javnih preduzeća je u profesionalnom upravljanju, ali to je postalo već ofucano od silne upotrebe.

„Najmanje 20 godina se govori o profesionalizaciji upravljanja javnim preduzećima. Početkom 2000-ih to su zvali departizacijom. Ali i dalje se javno preduzeće smatra pobedničkim plenom posle izbora. I sve dok se tako upravlja javnim resursima, bićemo divlji istok u očima Zapada“, ocenjuje Filipović.

Ne mora biti problem isključivo u državnom vlasništvu, pošto i u razvijenim i izrazito tržišnim ekonomijama postoje državne kompanije, ali kako objašnjava Filipović „u njima se rukovodstvo postavlja po stručnosti, a ne po zaslugama u lepljenju plakata“. 

Sumnju u tačnost podataka u bilansima iskazuje i Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. On podseća na neke zanimljive slučajeve iz prethodnih godina, kao na primer kada je Elektroprivreda Srbije 2015. godine ostvarila profit od 2,5 milijardi dinara, a onda sledeće godine 8,6 milijardi, pa posle dve godine zabeležila gubitak.

„To su veliki sistemi koje karakteriše stabilnost poslovanja, osim u vanrednim okolnostima kakve su bile poplave. Šta se to toliko promenilo u poslovanju da u jednoj godini pravi veliki profit, a u drugoj gubitak. Tako da ja ne verujem mnogo u ovaj gubitak, kao što ne verujem ni u profite ranijih godina. Sve može računovodstveno da se prikaže kako kome odgovara i sve zavisi šta država hoće od preduzeća“, skeptičan je Savić. 

On podseća i na situacije takođe sa EPS-om kada su uplaćivali dividende u budžet, a onda im država garantovala za kredite. Nakon rekordnog profita u 2016. godini kada je Elektroprivreda uplatila u budžet tri milijarde dinara, početkom 2017. godine država je garantovala za kredit od 45 miliona evra koji je nemački KfW dao EPS-u za ekologiju. 

„Vidite da tu nešto nije u redu. Nigde javna preduzeća ne posluju savršeno. Imate primera sa kompanijama koje su pravile gubitke godinama, kao na primer Er Frans. Ali javna preduzeća su najveći izvor privilegija u Srbiji. Teško da negde ima da grupica ljudi upravlja tolikim resursima”, napominje Savić.

Na kraju sa pozitivne strane, javna preduzeća su u toku prošle godine uspela da smanje zaduženost i to pre svega kratkoročne kredite. Sa 625 milijardi dinara kratkoročne obaveze su smanjene na 538,2 milijarde i to uglavnom smanjenjem kratkoročnih kredita za 120 milijardi dinara ili oko milijardu evra. Istovremeno su dugoročne obaveze povećane za oko 1,5 milijardi dinara.

Takođe, prema podacima APR-a, u javnim preduzećima je bilo zaposleno 115.474 radnika, što je za 2.284 radnika manje u odnosu na prethodnu godinu. Iako je broj zaposlenih u javnim preduzećima smanjen za dva odsto, troškovi zarada su porasli za tri odsto tokom 2019. godine.