Nagli rast elektronskog poslovanja

Kada se govori o prednostima e-poslovanja, obično se govori o smanjenju troškova, direktnoj komunikaciji sa klijentima, širenju tržišta i uvećanju prodaje. Ono što se ređe pominje, ali uvek insinuira, jeste da preduzeća koja svoje biznis modele ne prilagode e-poslovanju, neće preživeti četvrtu industrijsku revoluciju

Pandemija korona virusa izazvala je tektonske promene u načinu rada u skoro svim preduzećima, koja su, izložena merama zabrane okupljanja i kretanja, u najvećem broju slučajeva bila prinuđena ili da obustave rad ili da se posvete digitalizaciji svog poslovanja. 

Teze da je korona za e-poslovanje učinila više od većine javnih politika, te da su kompanije u par meseci vanrednog stanja učinile višegodišnji napredak u procesu digitalizacije, već su postale prežvakane. Pitanja koja se nameću jesu  da li će digitalizacija zauvek  izmeniti radno mesto i da li će e-biznis iskoristiti „vetar u leđa“ koji je dobio tokom pandemije.

U dokumentu koji je objavila Međunarodna organizacija rada (ILO) navodi se da, zavisno od države do države, procenat poslova koji se mogu obavljati od kuće varira od 34 odsto u Sjedinjenim Američkim Državama do 24 odsto u Italiji. Većina država Zapadne Evrope se nalaze negde između ove dve vrednosti. 

Prema procenama ILO-a, 7,9 odsto ukupne svetske radne snage, oko 260 miliona ljudi pre krize je radilo isključivo od kuće. Broj ljudi koji bi mogao da radi od kuće, kada se uračunaju pretežna zanimanja i nivo infrastrukture, procenjuje se na znatno više.

Obavezno fizičko distanciranje ljudi i zabrane kretanja drastično su uvećali sve sektore e-poslovanja. Svetska banka u analizi iz maja navodi da je primetan skok zabeležen i u business-to-consumers (B2C) i u business-to-business (B2B) segmentima. E-trgovina je doživela renesansu, putem interneta se kupovalo sve – od hrane i medicinske opreme, kućne hemije, odeće, do elektronike. Naravno, pandemija je imala i neka negativne efekte na lance snabdevanja, što je dovelo do kašnjenja ili otkazivanja narudžbina.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija saopštilo je krajem prošle godine da je tokom cele 2018. godine zabeleženo oko 7,33 miliona transakcija elektronskim novcem ili karticama, ukupne vrednosti 9,7 milijardi dinara. U istom izveštaju navodi se da se očekuje godišnje povećanje e-tržišta za 8,9 odsto. Uporedimo to sa podacima predstavljenim početkom juna, kada je viceguverner Narodne banke Srbije Dragana Stanić kazala je da je samo tokom prvog kvartala 2020. godine obavljeno oko četiri miliona transakcija kupovine robe i usluga karticama i e-novcem, 48,13 odsto više na međugodišnjem nivou.

Iako e-trgovina u Srbiji beleži značajan rast, još je daleko ispod proseka Evropske unije. Stručnjaci upozoravaju da infrastrukturnih prepreka za razvoj elektronske trgovine u Srbiji nema, a da je najveća barijera za dalji razvoj nepoverenje i nedovoljna informisanost i prodavaca i kupaca.

Iako je prva asocijacija na e-poslovanje upravo e-trgovina, nije jedini segment koji se pod tim pojmom podrazumeva. Uz kupovinu i prodaju proizvoda i usluga, e-poslovanje se takođe odnosi na usluživanje, saradnju sa poslovnim partnerima ili kolegama, internet bankarstvo, onlajn plaćanje poreza…

Poslovanje „na klik“ postaje jednostavnije, a lakša i brža komunikacija imperativ. Digitalizacija i napredak IKT rešava deo tih problema. Platforma za video-konferencije Zoom je napravila pravi bum na tržištu tokom korona krize. Usled prilagodljivosti njihovog rešenja korporativnoj klimi, omogućavanju uključenja više desetina saradnika u sastanke, mogućnost ponovnog pregledanja sastanka, ubrzo je postala omiljena van kancelarije. Tržište ovaj uspeh nije propustilo da nagradi: u 12 meseci od trenutka pisanja ovog teksta vrednost akcije Zoom-a na berzi skočila je sa oko 60 na preko 250 dolara, a tržišna kapitalizacija preduzeća se približava vrednosti od 71 milijardu dolara.

Druge tehnološke kompanije su uočile ovaj trend, pa su sve aplikacije za direktnu komunikaciju počele da uvode opcije za uključivanje sve više i više korisnika. Rešavanje problema interne komunikacije otvara barem dva dodatna. Prvi se tiče sajber-bezbednosti.

Revizorska kuća Dilojt upozorava da, s obzirom da su digitalni kanali postali najvažniji za poslovanje, veliki broj firmi nije dovoljno pripremljen za odbranu svojih onlajn resursa. Ista kompanija navodi da je primećen skok u takozvanim fišing, „malspam“ i ransomver napada, jer hakeri koriste COVID-19 kao mamac, dok se lažno predstavljaju kao brendovi ili državne institucije. Strahovi da društvo kaska za realnošću onlajn eko-sistema nisu novi, s obzirom na digitalnu eksploziju, napredak e-trgovine i stalni rast onlajn plaćanja. Na to upozoravaju sve relevantne državne i naddržavne institucije. 

Drugi problem koji može nastati zbog selidbe u e-prostor tiče se takozvanog digitalnog rascepa. Svaka firma ili organizacija koja ne nudi svoje usluge u digitalnom okruženju, sve će teže dolaziti do mušterija. Već vidimo nagoveštaje toga – naše prisustvo na društvenim mrežama je u velikom broju slučajeva neophodno za snalaženje u stvarnom svetu, aktivnosti kao što su video-konferencije,  naručivanje hrane ili druge robe putem interneta, efikasnije je nego ikada i nastavlja da se usavršava. Mnoga od ovih novih, prilagođenih rešenja i dalje će postojati i nakon završetka krize. Šta će se desiti sa firmama koje ovaj način poslovanja ne mogu da priušte ili ne umeju da usvoje?

Kada se govori o prednostima e-poslovanja, obično se govori o smanjenju troškova, direktnoj komunikaciji sa klijentima, širenju tržišta i uvećanju prodaje. Ono što se ređe pominje, ali uvek insinuira, jeste da preduzeća koja svoje biznis modele ne prilagode e-poslovanju, neće preživeti četvrtu industrijsku revoluciju.

IKT, „veliki podaci“ (big data), veštačka inteligencija, postajaće sve važniji u savremenom svetu, u svim aspektima života. Bez obzira na to da li ste trgovac, investitor, zaposleni ili student, to će biti nepobitna realnost u postpandemijskom svetu. 

Za sada, digitalno usavršavanje poslovanja zavisiće od spremnosti kompanija da plate i uvedu izmene kao što su digitalna autentifikacija, mobilno bankarstvo i onlajn platni sistemi, uz stalno usavršavanje sajber-bezbednosti, bez koje će rast prihoda biti sve teže ostvariv.