Navike korisnika i kupaca su promenjene, svi smo naučili da kupujemo onlajn, a jesu li preduzeća naučila da odgovore na ove zahteve? I da li je digitalna transformacija preveliki zalogaj za mala preduzeća ili je zapravo samo jedini siguran izlaz iz krize?
„Digitalizuj se i preživi (Go digital and survive)” – mogao bi da postane moto kompanija koje su pogođene krizom izazvanom pandemijom korona virusa. Naime, iako 92% firmi u Srbiji očekuje pad prihoda u ovoj godini, kako pokazuje istraživanje Privredne komore Srbije, postoje one firme koje su krizu podnele bolje od drugih.
Tako je, na primer, trećina firme iz IT sektora, proizvodnje hrane i pića i poljoprivrede u toku pandemije uspela da zaposli nove radnike. Kako se ističe u istraživanju, ovo upravo može biti rezultat toga što su se kupci okrenuli onlajn trgovini, ali i što je došlo do povećane potražnje za elementarnim potrebama domaćinstava.
Sa druge strane, najlošije su prošla preduzeća koja zavise od fizičke prisutnosti kupaca i ne mogu svoje poslovanje da obave u potpunosti preko interneta, kao što su saobraćaj, trgovina, industrija događaja, turizam ili proizvodnja hrane. Takođe, kriza je značajno više pogodila mala preduzeća nego velike kompanije.
Sve ovo može značiti samo jedno – digitalna transformacija će postati neophodna i to naročito ako ste mali. Čini se da je ovo prepoznala i većina firmi, te trećina domaćih preduzeća planira da otvori nove kanale oglašavanja primenom digitalnog marketinga i digitalizuje svoje poslovne procese. Isti udeo firmi osnažio je svoje dosadašnje onlajn poslovanje, dok je 13% firmi otvorilo svoj veb-šop kao odgovor na krizu ili planira da to uradi.
Pandemija podsetila firme da moraju biti onlajn
Kosta Andrić, izvršni direktor ICT Hub-a, objašnjava za „Novu ekonomiju“ da su se digitalnoj transformaciji okrenule i one kompanije koje o ovom načinu poslovanja nikada nisu razmišljale i koje su smatrale da to u Srbiji nikada neće proći.
„Ova lekcija nas je sve naučila da o takvim stvarima treba razmišljati na vreme. Pandemija je samo ubrzala promene koje se inače dešavaju. Samo je bila jedan akcelerator svih dešavanja“, kaže Andrić.
Šta zapravo predstavlja digitalna transformacija? Da li to znači pokretanje sajta ili pravljenje veb-šopa? Ne, kaže Andrić, veb-šop je zapravo tek završnica čitavog procesa koji mu prethodi.
„Transformacija poslovanja i transformacija načina kako firma razmišlja o tržištu, kako pristupa kupcu, kako sagledava gde se taj kupac danas nalazi, koliko je on fizički prisutan, koliko je digitalan, sagledavanje potreba korisnika, veština kompanija, onda definisanje šta su to potencijalno novi proizvodi, sve to spada u proces digitalizacije. U tom smislu ta transformacija, koju ljudi vrlo pogrešno vide samo kroz e-commerce, zapravo predstavlja digitalizaciju poslovanja, načina kako firma funkcioniše, dodatne edukacije i zato je to malo složeniji proces“, objašnjava Andrić.
Možda najbolji primer nalazi se u tekstu organizacije Startit koji upoređuje naručivanje taksi vozila preko Vajbera ili Tvitera i korišćenje usluga Uber vozila. U prvom slučaju, taksi prevoznici su samo iskoristili mogućnosti koje pružaju društvene mreže, ne menjajući suštinski svoje poslovanje, dok je Uber pokrenuo apsolutno novi model prevoza putnika koji uz pomoć brojnih tehnologija umrežava one koji traže prevoz sa onima koji ga nude, istovremeno koristeći geolokaciju, onlajn plaćanje i sistem bezbednosti. Dakle, naručivanje taksi vozila na Tviteru nije digitalizacija, dok Uber to jeste.
Ipak, imajući u vidu složenost samog procesa, postavlja se pitanje imaju li mala preduzeća resursa i kapaciteta da se upuste u ovu avanturu. Andrić preporučuje da se počne sa „manjim koracima i bržim pobedama“.
„Do te šire slike treba napraviti mapu manjih koraka koji su uspešni, koji grade samopouzdanje da je to dobar smer“, kaže on.
Kako smo paradajz brali na internetu
Jedan od tih koraka napravili su Ana i Veljko Nešić, koji su prvo pokrenuli fejsbuk-grupu „Mali proizvođači hrane u Srbiji“ koja je trenutno broji više od 60.000 članova, a zatim napravili i platformu na kojoj mali proizvođači mogu da plasiraju svoje proizvode. Ova grupa postala je ogledalo toga kako su kupci u vanrednom stanju gotovo preko noći promenili svoje navike, pa su se vikendom umesto na pijacu, zaputili na Fejsbuk.
„Grupa postoji od jeseni 2019, ali je veliki deo svog rasta zaista ostvarila u periodu vanrednog stanja u martu i aprilu ove godine. Pijace su se zatvorile, ljudima je kretanje bilo ograničeno, a imali su potrebu da vode računa o zdravlju, u šta svakako spada i ishrana. Sve te okolnosti su uticale da grupa doživi pravi bum u vreme pandemije, gde se za relativno kratak period u grupu učlanilo nekoliko desetina hiljada ljudi, a brojni proizvođači počeli da nude svoje proizvode“, objašnjava Veljko Nešić za „Novu ekonomiju“.
Da je kupovina preko interneta (e-commerce) zaista doživela ekspanziju, potvrđuju i podaci o tome da je Amazon u toku krize otvorio nekoliko desetina hiljada radnih mesta, a da je vrednost akcija ovog preduzeća skočila za čak 40 odsto. Ovaj podatak u svom „Skeneru digitalne privrede“ ističe Inicijativa „Digitalna Srbija“ dodajući tome i da je sajt Shopify svakog dana beležio saobraćaj kao da je „crni petak“ (Black Friday), dok je domaći sajt Kupujem Prodajem premašio parametre pre krize i to pre svega u broju novih korisnika.
Ipak, nije lako prodavati preko interneta, objašnjavaju i Nešići, jer kako kažu najveći problem malim proizvođačima predstavlja organizovanje dostave, te rade na projektu koji bi trebalo da im u ovom segmentu pomogne.
Izazovi koje pred privrednike postavlja proces digitalne transformacije mogli bi da budu lakši ukoliko bi postojala saradnja između tradicionalnih preduzeća i digitalnih i inovativnih kompanija ili startapa. Međutim, ovaj vid saradnje još uvek je prilično nerazvijen, dok njegovo unapređenje zahteva ozbiljnu analizu, objašnjava Nebojša Đurđević, direktor Inicijative „Digitalna Srbija“.
„Za ovu priliku dovoljno je da naglasimo da manjak IT resursa na globalnom nivou diktira mnogo više cene rada i donosi bolje prihode, što domaće tržište često ne može da isprati. Zbog toga naše IT kompanije koje se bave razvojem digitalnih rešenja uglavnom rade za strane klijente. Drugi problem je što u tradicionalnim kompanijama često ne postoji svest o korisnosti saradnje sa digitalnim kompanijama“, kaže Đurđević za „Novu ekonomiju“.
Sa druge strane, kako dodaje, u istraživanju „Skener digitalne privrede“, koje je Inicijativa objavila u momentu kada je nastupila kriza, 35 odsto kompanija je reklo da je ubrzalo proces digitalne transformacije kako bi što pre odgovorilo na okolnosti koje su nastale usled COVID-19 pandemije.
„Kada smo ih pitali koji su to projekti iz domena digitalizacije, jedan od odgovora je bila saradnja sa startapima i inovativnim kompanijama. Dakle, očigledno je u ovom segmentu kriza pozitivno uticala na donosioce odluka u tradicionalnim biznisima.“
Đurđević ističe i da, uprkos očekivanjima, domaće digitalne kompanije nisu otporne na krizu i da dve trećine startapa koji su se požalili na negativne posledice beleži pad prodaje od 60 odsto, dok je kod frilensera ovaj procenat duplo manji.
„Potresi poput ovog ostavljaju znatno veće posledice po startap ekosisteme koji su u ranoj fazi razvoja, u koje spada i naš. Startapi u ovoj fazi najčešće nemaju ili imaju vrlo male prihode i zavise od investicionih aktivnosti koje se u periodima krize takođe smanjuju, a kojih je u našem okruženju manjkalo i u periodu pre pandemije“, objašnjava Đurđević.
Država pomogla digitalno poslovanje
Ono što ostavlja nadu za firme koje su krenule u proces digitalne transformacije jeste da je država poslednjih godina radila na poboljšanju uslova za rad digitalnih i inovativnih kompanija, kako objašnjava Kosta Andrić.
„Mislim da je veoma mnogo stvari urađeno u protekle tri godine. Od toga da postoje poreske olakšice za firme koje unutar sebe organizuju istraživanje, razvoj i investiraju u inovacije, razni podsticaji za tu vrstu namene, regulisanje zakona o elektronskoj trgovini, olakšanje načina plaćanja, uređenje alternativnih izvora finansiranja – to su sve stvari koji su dobri signali.“
On dodaje da očekuje da će kriza dovesti do sve izraženijeg ukrupnjavanja kapitala na tržištu i da se već vidi da veće kompanije preuzimaju manja preduzeća koja su u padu. Kada je u pitanju tržište rada, Andrić očekuje da će određeni broj kvalitetnih ljudi ostati bez posla jer su industrije u kojima su radili teško pogođene, dok će istovremeno pasti cena rada. Na taj način će neke druge kompanije koje su imale teškoće da pronađu odgovarajuće stručnjake, dobiti priliku da ih zaposle.
Andrić takođe predviđa da će kriza dovesti do brisanja granica između industrija.
„To znači da ako se danas bavite telekomunikacijama, sutra lako postajete banka, banka postaje IT kompanija, toga će biti sve više. Vidimo da velike kompanije lansiraju velike e-commerce platforme koje se na bave samo njihovim nadležnostima nego prodaju sve, od igle do lokomotive. To mešanje i rušenje barijera između industrija znači da zapravo konkurencija može da vam bude svako.“
Izmenjeno tržište i „nova normalnost“, koja je sve izvesnija, sa sobom donosi i nove izazove. Kako se ističe u članku objavljenom sa sajtu Evropske komisije, koji se odnosi na primenu veštačke inteligencije i digitalne transformacije za vreme pandemije, u ovom periodu je najvažnije da države na sebe preuzmu kontrolu i regulisanje protoka podataka, odnosno načina na koji se oni prikupljaju, ko ih sakuplja, u koje svrhe i za šta ih upotrebljava. Ovakva pitanja veoma su značajna kada se, primera radi, prikupljaju podaci mobilnih operatera o kretanju ljudi kako bi se kontrolisalo širenje pandemije, što je bio slučaj poslednjih meseci.
*Ovaj tekst je podržao Balkanski fond za demokratiju. Stavovi izraženi u tekstu ne predstavljaju nužno mišljenje Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD, već su isključivo odgovornost Business Info Group.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
