Zdravo seme sa tavana

Bračni par sa dvoje dece napustio je poslove u državnoj službi, vratili su se na dedino imanje, pronašli stare sorte semena i krenuli u proizvodnju zdravih žitarica. Prvo su želeli sebe da izleče od raznih bolesti, ukinuli su aditive i sve što „truje“ hranu, a potom su od toga napravili posao. Mnogo rade, ali su zadovoljni. Rade koliko žele i žive zdravo i bez stresa

Kuća u Vrbasu, uska vojvođanska ulica, plava fasada i na njoj natpis „Momčilo Alargić“. U ovoj kući, koja je nakon oslobođenja u Drugom svetskom ratu nakratko poslužila i kao vojna bolnica, živi Momčilov unuk Predrag sa suprugom Dankom i dvojicom sinova. Tu su svojim rukama napravili radionicu za mlevenje žitarica i prostoriju za sušenje testenina, osnovali poljoprivredno gazdinstvo Spelta Alargić i čvrsto rešili da se tradicije ne odreknu, pa su na kući jedino zamenili nekoliko prozorskih okana. Kako napraviti posao od starih semena, proizvoditi i prodavati zdravu hranu bez ikakvih aditiva, razgovarali smo sa Predragom i Dankom Alargić.

Iako vam je u imenu firme spelta, prodajete i proizvode od belog, žutog i crvenog kukuruza, pšenice, raži i drugog. Od čega ste počeli?

Predrag: Kada smo krenuli, izašli smo prvo sa speltom, pa smo posle uveli još neke druge stvari. I svake godine uvodimo nešto novo u naše proizvodne pogone. Mojoj Danki već to sad malo ide na živce, malo sam joj dosadan sa tim (smeh).

Šta uvodite ove godine?

Predrag: Sada smo krenuli sa razmnožavanjem crnog kukuruza. Moj plan je da na tržište ne ode kao crni kukuruz, nego da ode kao gotova tortilja, jer se tortilje u Meksiku prave isključivo od crnog kukuruza.

A spelta, zašto ste počeli baš sa njom?

Danka: Počeli smo sa speltom prvenstveno zbog nas, da bismo jeli ono što posejemo. Prvo smo posejali malu količinu, ali smo shvatili da je to mnogo više nego što nama treba za naše potrebe. Kupili smo i mlin, da bismo mogli za nas da meljemo. Onda je neko pitao da li imamo da prodamo, pa onda pitaju da li imamo i kukuruz i onda je sve tako nekako krenulo… Išli smo zajedno sa tržištem, kako su oni tražili, tako smo mi uvodili nove proizvode i nove žitarice. U početku je to išlo na baš niskom nivou, zaista samo lokalno. Onda je Predrag rekao – a zašto ne bismo podigli na viši nivo, kad ljudi već traže i kupuju. 

Spelta se uglavnom posmatra kao novotarija, nešto što je došlo zajedno sa trendom zdrave ishrane. Šta je zapravo istina o spelti?

Danka: Ona prva poljoprivreda koja je nastala u vreme Mesopotamije i Asirije i u tom delu gde su bile prve civilizacije, ono što je prvo bilo kultivisano, zapravo je bila spelta. Tako su pronašli u arheološkim istraživanjima. To isto se odvijalo i u dolini Nila, nekako u isto vreme. Samo je tamo bila u pitanju žitarica emer. To su sve bile divlje žitarice i ljudi su izdvajali krupnije i bolje seme, sa pravim kvalitetima koji su njima odgovarali i to su sejali i na taj način su prirodno hibridisali i tako smo došli do ovoga što danas imamo.

Predrag: Spelta je i preteča pšenice. Postoji i priča da je Isus jeo hleb od spelte jer tada je ta žitarica u tom podneblju bila primarna.

Kako ste se vi i drevna žitarica upoznali, kako je izgledao vaš početak?

Predrag: Prvo što smo uradili, krenuli smo u potragu za starim originalnim semenima svega čime ćemo se baviti. Jako je teško doći do tih semena. U organskoj proizvodnji stoji stavka da vi morate da imate poreklo semena, da se zna koje je to seme, ko ga je napravio itd. To automatski znači da ne može da bude staro seme. Novosadski institut, „NS seme“ proizvodi speltu, ima svoju speltu koja se zove nirvana. To i nije čista spelta, ona je malo ukrštena sa pšenicom. Sa njom može da se radi organska proizvodnja, ali to nije čista spelta.

Kako ste onda došli do originalnog semena?

Predrag: Prvo smo dobili od jednih naših prijatelja malu količinu originalne spelte. Posle smo mi nabavili originalnu speltu iz Sirije, koju smo na pola jutra posejali, pa odatle napravili semensku robu da sejemo veću količinu. Tako je bilo i sa belim kukuruzom koji je sa Kosova došao, kao i sa crvenim. To su sve kod nas – semena sa tavana. Semena koja su stari naši čuvali na tavanu, odnosno jedan deo uzmu pa sačuvaju i onda kada dođe vreme setve, uzmu to seme i poseju. I onda kada nikne proizvod koji dobiju, njega okrune, ostave sa strane i ponovo seju sledeće godine i tako unedogled.