TNG se više ne isplati, za tri godine pad od 30 odsto

Povećanjem nameta za TNG gotovo da neće biti potrošača kojem će se isplatiti ovo gorivo. Za tri godine, zabeleženo 30 odsto manje korisnika.

Finansijska računica vozača koji žele da uvedu plin u svoje automobile – gotovo da je isparila, pišu Večernje novosti.

Zbog konstantnog povećanja akciza za tečni naftni gas poslednje tri godine, za trećinu je opao broj korisnika ovog goriva. Najnovije povećanje nameta za 1,2 dinara po litru, koje se očekuje od narednog meseca, ali i skraćivanje roka na koji se vozila na plin kontrolišu, misle naftaši, potpuno će odvratiti potrošače od TNG. 

Pre pet do deset godina uvođenje plina u automobile za vozače je bila investicija koja se isplati za godinu ili dve, u zavisnosti od toga koliko se vozilo koristi. Situacija je sada potpuno drugačija. 

„Došlo je do paradoksa, a to je da se u budžet Republike ulilo manje novca po osnovu povećane akcize nego što je taj priliv bio pre povećanja akcize na TNG”, kaže Danijela Vojnić Purčar iz „Euro-gasa“. 

„Uzrok je što je potrošnja toliko pala da je zbog pada u korišćenju TNG očekivani efekat na budžet bio manji. Neophodno je istaći da je akciza na ovo gorivo najveća među 12 zemalja iz okruženja, u kojem se ona kreće od nula pa do 200 evra po toni, a kod nas je 330 evra po toni”, objašnjava ona. 

Većina vozača u Zapadnoj i Južnoj Srbiji koji voze na TNG prelazi kod suseda da napuni rezervoar, kaže Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije. U Srbiji TNG košta 70 dinara, u BiH 52, a u Hrvatskoj 63 dinara. 

„Akciza u BiH za TNG ne postoji, a u Hrvatskoj je višestruko niža nego kod nas”, navodi Mićović. 

„To nam pokazuje da državna zahvatanja potpuno kroje cenu ovog goriva u Srbiji i dovode do toga da se svake godine za deset odsto smanjuje broj korisnika. Uskoro ih nećemo imati jer nam je cena nekonkurentna, što u poređenju sa susedima, što sa drugim vrstama goriva”, ocenjuje Mićović.