Srbija u problemu sa ugljem: Industriju iznad nule drži samo Fijat

Industrija se trenutno održava iznad nule gotovo samo zahvaljujući prerađivačkoj industriji, dok je energetika u sve dubljem minusu, a rudarstvo je u junu takođe skliznulo ispod nule zbog uglja. Ukupni rast industrije u maju usporio je na svega 0,3 odsto, a u junu je iznosio 0,8 odsto. Tako je od tri velike industrijske oblasti u junu samo prerađivačka industrija ostala u plusu iza kog se krije proizvodnja automobila.

Prerađivačka industrija, koja je u maju rasla 1,4 odsto, u junu je ubrzala na 2,8 odsto. Rudarstvo je, s druge strane, sa majskog rasta od 3,2 odsto u junu skliznulo u minus od jedan odsto. Najveći teret ostaje energetika: međugodišnji pad produbljen je sa 7,7 odsto u aprilu, na 8,6 odsto u maju i čak 10,4 odsto u junu.

Drugim rečima, prerađivačka industrija trenutno je glavni oslonac koji ukupan industrijski rezultat održava iznad nule.

Izvor: Republički zavod za statistiku

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije objašnjava za Novu ekonomiju da je baza u martu prošle godine bila niska, pa se ovogodišnji rast u tom mesecu očitava kao izrazito visok. Kada se martovskih 6,4 odsto uporedi sa majskih 0,3 odsto, na prvi pogled deluje da je industrijska aktivnost za svega dva meseca naglo usporila.

,,Imali smo skok u martu, koji je posledica niže prošlogodišnje baze, ali je onda (posle marta) došlo do oporavka“, kaže Stanić.

Ipak, efekat baze ne objašnjava u potpunosti slabljenje industrijske aktivnosti. Drugi razlog je manja tražnja za domaćim proizvodima na inostranim tržištima, pre svega zbog slabije privredne aktivnosti u Evropskoj uniji.

„Nije bilo toliko međunarodne tražnje, zato što je došlo do usporavanja privredne aktivnosti u Evropskoj uniji. Kada je tamo manja tražnja, onda je manja potreba da se ovde kod nas proizvodi. Industrija je generalno bila na blagom nivou rasta, značajno nižem nego što je rast bruto domaćeg proizvoda, jer je rast BDP-a baziran na infrastrukturnim projektima i domaćoj potrošnji“, kaže Stanić.

Kada je reč o prerađivačkoj industriji, Stanić kaže da je trenutno najviše vuče automobilska industrija, odnosno fabrika Stellantis u Kragujevcu.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku za prvih šest meseci potvrđuju da se iza skromnog rasta prerađivačke industrije očitavaju veliki plusevi u automobilskoj i veliki minusi u farmaceutskoj industriji.

Automobili su motor prerađivačke industrije, proizvodnja je sa 30,4 odsto u maju ubrzala na čak 47,1 odsto u junu. Proizvodnja električne opreme ubrzala je sa 10,4 na 23,2 odsto, a proizvodnja mašina i opreme sa 12,9 na 18,6 odsto.

Dok automobili i još nekoliko grana vuku prerađivačku industriju naviše, drugi delovi sektora beleže velike minuse. Farmaceutska proizvodnja je u junu pala čak za 24,5 odsto međugodišnje, a proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda pala je za 20,4 odsto, a osnovnih metala za 13 odsto.

Međutim, ovaj sektor ostaje pozitivan, dok je rudarstvo napravilo loš zaokret u junu.

Nakon što je u maju bilo jedan od oslonaca industrijskog rasta, te se ukupna industrija u junu samo držala na prerađivačkoj industriji.

Ukupna proizvodnja u sektoru rudarstva sa međugodišnjeg rasta od 3,2 odsto u maju prešla je na pad od jedan odsto u junu. Najveća promena vidi se kod eksploatacije uglja koja je u maju bila 21,7 odsto veća nego godinu ranije, dok je u junu pala 5,1 odsto.

Ilija Batas Bjelić iz Instituta tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) smatra da mesečni pad uglja sam po sebi nije zabrinjavajuć jer su mesečne oscilacije uobičajene.

Međutim, kako kaže, razlog za brigu je dugoročni problem sa kojim se Srbija saočava, a to je manjak uglja.

„Nama fali uglja. To je suština, mi ne iskopavamo dovoljno uglja. Svaki manjak u toj grani može da se vidi i u proizvodnji energije, a posle i u ekonomskim parametrima. Podsetiću vas da mi uvozimo ugalj da bi te fabrike struje imale dovoljno ulazne sirovine i da bi proizvele dovoljno energije“, kaže Batas Bjelić.

Problem domaće proizvodnje električne energije, međutim, nije samo u nedostatku uglja. On ukazuje i na višegodišnje smanjenje proizvodnje hidroelektrana, koje dodatno smanjuje ukupnu domaću proizvodnju struje.

„Na godišnjem nivou smo od 2023. smanjili proizvodnju iz hidro sektora za oko dva teravat-sata. Ako smo 2023. proizveli 12 teravat-sati, onda smo 2024. proizveli 10, a 2025. osam teravat-sati. Dodatno u energetskom sektoru imamo taj minus od uglja“, objašnjava Batas Bjelić.

Energetski sektor opreterućuje ostale sektore

Iako ceo sektor snabdevanja električnom energijom, gasom i parom opterećuje ukupan industrijski rezultat, ali i poslovanje ostalih sektora, Stanić za sada ne vidi probleme velikih razmera koje bi mogle ozbiljno da ugroze druge industrijske grane.

Jak argument u prilog stabilnosti je i značajan izvoz struje.

„Videli smo da smo izvozili struju, značajan izvoz struje, dakle nemamo u tom smislu tih problema sa energetikom koji bi mogli da izazovu nagli skok cena energenata, koji bi posle mogao negativno da se odrazi i na druge industrije“, navodi Stanić.

Potencijalni rizik za naredni period, pak vidi kod prirodnog gasa, ukoliko nakon isteka sadašnjeg perioda snabdevanja novi uslovi budu podrazumevali znatno višu cenu gasa.

„Što se tiče prirodnog gasa, ako nakon isteka ova tri meseca to bude po nekim cenama koje su značajno više nego što su bile po tom ugovoru, to će takođe malo opteretiti privredu“, kaže Stanić.

Batas Bjelić pak smatra da činjenica da Srbija u pojedinim periodima izvozi električnu energiju ne znači da nema problema sa domaćom proizvodnjom. Srbija je deo povezanog evropskog elektroenergetskog sistema, u kojem se električna energija i kupuje i prodaje u zavisnosti od potreba sistema i tržišnih okolnosti.

Zbog toga Batas Bjelica smatra da problem nije u jednom lošem mesecu ili kratkoročnom padu proizvodnje uglja, već u dugoročnoj zavisnosti elektroenergetskog sistema od resursa koji sve teže obezbeđuje očekivanu proizvodnju.

„Mi se stalno kladimo na taj ugalj, stalno se kladimo da će taj sistem da daje ono što se od njega očekuje, ali taj sistem ne daje. Očigledno je na izdisaju“, kaže on.

On dodaje da je jedan od razloga za slab industrijski rezultat odlazak kompanija koje su u Srbiji poslovale, između ostalog, zbog jeftine električne energije.

„Vidi se izlazak iz privrede Srbije kompanija koje su ušle zbog jeftine električne energije“, kaže on.

Proizvodnja u hidroelektranama smanjena još od maja, znalo se da nema snega: Zašto su vlasti iznenađene vodostajem Dunava