Hrvatska druga u EU po fakturisanju u evrima

Hrvatska je u 2020. godini bila država članica EU sa drugim najvećim udelom u trgovini robom fakturisanom u evrima, sa udelima znatno iznad proseka Evropske unije i za uvoz i za izvoz, pokazuju podaci Evrostata.

Upotreba evra u fakturisanju trgovine robom izvan Evropske unije u Hrvatskoj za uvoz i za izvoz povećala se od 2016. do 2020. godine, a od 2018. godine više od polovine uvezene hrvatske robe i više od trećine hrvatske robe izvezene u zemlje van EU fakturisano je u evrima.

Primećuje se da evro igra dominantnu ulogu u robnoj razmeni za Hrvatsku koja se nalazi iznad proseka Evropske unije za trgovinu robom van EU u evrima.

Za uvoz, evro je bio najkorišćenija valuta u Hrvatskoj (56,8 odsto u poređenju sa 38,2 odsto u EU), sledi dolar (40,9 odsto u poređenju sa 48,1 odsto u EU), a  ostale valute su činile 2,3 odsto u poređenju sa 13,8 odsto u EU.

Što se tiče izvoza, upotreba evra u Hrvatskoj bila je još veća (71,9 odsto u poređenju sa 47,5 odsto u EU), sledi dolar (16,2 odsto u poređenju sa 29,4 odsto u EU), dok su sve ostale valute učestvovale sa 11,8 odsto u poređenju sa 23,2 odsto u EU.

Ovi podaci su objavjeni povodom izveštaja Evropske komisije o konvergenciji za 2022. godinu u kojem se navodi da Hrvatska ispunjava sve kriterijume za ulazak u evrozonu.

Komisija je predložila Savetu da Hrvatska usvoji evro 1. januara 2023. godine, a Savet EU će konačnu odluku o uvođenju evra u Hrvatskoj doneti u prvom delu jula ove godine, nakon što se sprovedu potrebne procedure.