Javne nabavke u Nemačkoj, između poslovne tajne i transparentnosti

Sistem javnih nabavki u Nemačkoj može se opisati kao kompleksan, pravila kojima će neki tender biti regulisan zavise od toga ko i gde ga raspisuje, ali i kolika je vrednost usluge ili dobra koje se potražuje.  

Nemačka je federalna država i sastoji se od 16 pokrajina koje imaju svoj Ustav i široku autonomiju kada se radi o unutrašnoj organizaciji.

Takođe je i članica Evropske unije. Zbog toga procedure koje naručioci moraju da primenjuju tokom sprovođenja nabavke nisu identična širom zemlje. 

U okviru projekta „Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta“ koji NALED sprovodi u saradnji sa Švedskom agencijom za međunarodni razvoj (Sida), organizovana je studijska poseta Nemačkoj (pokrajine Berlin i Brandenburg) na temu javnih nabavki za predstavnike organizacija civilnog društva i medija od 12. do 16. juna 2022. godine.

Javne nabavke predstavljaju kupovinu dobara, usluga ili radova od strane državnih organa ili državnih preduzeća. 

Procedure u oblasti javnih nabavki u Nemačkoj na prvom mestu zavise od vrednosti onoga što se nabavlja (da li je ispod ili iznad vrednosnih pragova Evropske unije). 

Ukoliko je vrednost iznad praga EU, obavezna je primena EU direktiva i objavljivanja obaveštenja o ugovorima širom unije kroz standardne obrasce.  

Sa druge strane, ako je nabavka ispod vrednosnih pragova, onda pokrajine primenjuju svoje zakone, dok i same lokalne samouprave imaju svoje propise. 

U okviru posete Nemačkoj, organizovani su sastanci sa predstavnicima Saveznog ministarstva ekonomskih poslova i klimatske akcije,  Uprave za urbani razvoj, izgradnju i stanovanje, Kancelarije za javne nabvke centralne ispostave policije pokrajine Branderburg, Nemačke mreže za javne nabavke, preduzeća Autobahn, kao i sa predstavnicima Transparency International, der Špigel i ZDF. 

Kriterijum cene prilikom dodele ugovora je dominantan je u Nemačkoj, a primena zelenih socijalnih i drugih kriterijuma kvaliteta tek je u povoju i za sada zavisi od samih naručioca.

Sam princip transparentnosti, ako se posmatra kao javnost u radu državnih organa, nije na zavidnom nivou, jer su u Nemačkoj cena i tehnički detalji često posmatrani kao poslovna tajna.

Predstavnici Transparentnosti internešnel nisu zadovoljni transparentnošću javnih nabavku u ovoj zemlji, kao ni pravnom zaštitom kod nabavki ispod vrendosnih pragova. Komplikovane procedure, mnogo birkokratije, i previsoki kriterijumi, (što je posledica različitih procedura u pokrajinama), obeshrabruju ponuđače. 

Udeo javnih nabavki u BDP Nemačke je oko 10-15 odsto na godišnjem nivou i ova zemlja je jedno od najvećih tržišta javnih nabavki u regionu.

Oko 500 milijardi evra je ukupna godišnja vrednost ugovora u javnom sektoru, uključujući robe, usluge i radove. Godišnje je oko 2,4 miliona postupaka za dodelu ugovora. 

Ono što je od 1. juna 2022. godine novina u ovoj zemlji je Registar sa podacima o ponuđačima u kojem su nalaze firme koje se takimiče na tenderu, a ozbiljno su prekršile zakon. Naručioci su u obavezi da pre dodele ugovora ostvare uvid u ovaj registar. 

Problem je, smatra Transparentnost, što se u registru samo kompanije koje su pravosnažno osuđene. 

Nemačka, takođe, kompanijama daje i mogućnost za „self-cleaning“ što znači da firma koja je pravosnažno osuđena može da dokaže da je  ponovo odgovorna kompanija.

Za to je potrebno da ispuni nekoliko zahteva –  sarađuje u istrazi, nadoknadi nastalu štetu, promeni osoblje, organizacione šeme, uvede nova pravila.