Evropska jegulja (Anguilla anguilla) se nelegalno lovi u deltama velikih reka u Francuskoj, Španiji, Portugaliji i Velikoj Britaniji, saopštio je Evropol (Evropska policijska agencija). Proizvodnja njenog mesa je unosan posao, za koji se procenjuje da vredi između 200 i 300 milijardi evra.
U Evropolovoj studiji „Zločini prema životnoj sredini u doba klimatskih promena se navodi da se ta vrednost ostvari na svega 100 tona jegulja, te da je zbog togga „razumljivo da se radi o veoma unosnom biznisu“.
U vezi sa evropskom jeguljom, problem je međutim, što je njen izvoz u inostranstvo zabranjen, iako je dozvoljena njena komercijalna proizvodnja i uzgajanje.
Evropska jegulja je ugrožena vrsta i nalazi se na CITES listi od 2010. godine.
Ipak, kriminalci ih krijumčare u Aziju, odnosno najviše u Kinu, gde predstavlja ejedan od najskupljih delikatesa.
Ocenjuje se da će njen nelegalni izlov postati ključni ekološki problem u EU i pored toga što je razbijeno nekoliko kriminalnih mreža koje se bave tim aktivnostima.
Naprotiv, trgovina tom vrstom životinja i dalje funkcioniše u potpunosti, a kriminalne organizacije postaju sve veštije u izbegavanju policije.
Transport živih jegulja u Aziju ne sme da traje duže od 48 sati, pošto primerci ove vrste toliko mogu da požive u veštačkim uslovima.
RIBARSTVO U SRBIJI: PADA DOMAĆA PROIZVODNJA, RASTE KONKURENCIJA IZ UVOZA
ribarstvo na jadranskom moru ugroženo zbog klimatskih promenaProizvodnja jeguljinog mesa se kao industrija oslanja na preradu novorođenih jegulja, poznatih i kao staklene jegulje, koje se hvataju u divljini. Kako se podseća, divlje jegulje obično polažu jaja u deltama reka i krivolovci ih uglavno tamo hvataju.
CVETA TRGOVINA PREMA KINI
Meso jegulje konzumira se širom sveta, pa se njen fond drastično smanjio poslednjih decenija, posebno u Kini i upravo je to razlog zašto je u porastu ilegalna trgovina jeguljama iz Amerike i Evrope, koja je usmerena prema Aziji.
Uzgoj takozvanih „staklenih jegulja“ i njihovo obnavljanje poribljavanjem spada u komercijalnu delatnost u mnogim EU članicama, ali zakon ne dozvoljava da se one izvoze u inostranstvo.
Trgovina jeguljama podrazumeva kombinaciju više krivičnih dela: nedozvoljeni ribolov, prevare, falsifikovanje dokumenata, pranje novca, utaua poreza i korupciju.
Tokom samo jedne sezone, evropska kriminalna mreža mogla bi da orkestrira krivolovom i nelegalnim izvozom pet tona staklene jegulje u Aziju, a čist profit od tog posla procenjuje se na 10 miliona evra.
U Kini je procenjeno da je profit koji od jeguilja ubiraju tamošnji kriminalci oko 50 miliona evra po godini.