Klimatska tranzicija postaje realnost za preduzeća u Evropi

Od ekstremnih toplotnih talasa i šumskih požara do smrtonosnih poplava, dramatičan porast nepogoda izazvanih klimatskim promenama utiče i na preduzeća. Iako je njihov uticaj vidljiv u zemljama širom sveta, ne oseća se podjednako u svim regionima, sektorima, pa čak ni u kompanijama različitih veličina. Povrh svega, rat u Ukrajini doneo je nove izazove i povećao ekonomski stres, a time i usporio oporavak svetske privrede. U celini posmatrano, rizici klimatskih promena izazvaće povećane troškove održavanja i repromaterijala, što će se odraziti na cene proizvoda, a time i na konkurentnost preduzeća.

Upravo zbog toga među kompanijama u Evropi jača svest o klimatskim rizicima i potrebi ulaganja u čistu energiju i infrastrukturu za rešavanje energetske krize. Prema Istraživanju o investicijama (EIBIS) koje je sprovela Evropska investiciona banka (EIB) za period 2021–2022, oko 58% evropskih preduzeća navodi da je njihovo poslovanje pogođeno fizičkim rizicima klimatskih promena, u poređenju sa 63% u Sjedinjenim Državama (SAD). 

U Evropskoj uniji (EU), jedna petina preduzeća smatra da su ekstremni klimatski događaji imali veliki uticaj na njihovo poslovanje, u poređenju sa oko jedne desetine u SAD. Najveću zabrinutost izražavaju preduzeća iz Španije, Portugala i drugih mediteranskih zemalja koje su tokom protekle decenije doživele brojne toplotne talase i požare.

Veća preduzeća više investiraju 

Prema istraživanju EIB, oko 43% evropskih preduzeća ulaže u klimatske mere, pri čemu prednjače preduzeća iz zapadne i severne Evrope. U celini posmatrano, udeo preduzeća u EU koja ulažu u klimatske mere i dalje je znatno veći nego u SAD, gde je taj udeo pao na 28% sa 32%, koliko je iznosio u 2020. godini. 

Na primer, u Holandiji je 68% preduzeća već uložilo u mere u vezi sa klimatskim promenama, dok u Grčkoj samo 27% planira takve investicije. Posmatrano u perspektivi, oko 46% preduzeća u EU navodi da planira da investira u klimatske mere, što je znatno više od 28% preduzeća u SAD. 

Verovatnije je da će klimatske investicije realizovati i planirati veća preduzeća i ona u sektorima sa visokim emisijama ugljenika. Oko 45% velikih preduzeća je investiralo u klimatske mere, a više od 55% njih planira da to učini u budućnosti. 

Suprotno tome, samo 30% malih i srednjih kompanija je realizovalo takve investicije, a 38% njih planira da investira. Preduzeća koja posluju u ugljenično-intenzivnijim sektorima, kao što su prerađivačka industrija i infrastruktura, aktivnija su od onih koja posluju u sektoru usluga i građevinarstvu.

Zelena transformacija kao prilika

Kada je u pitanju percepcija oko značaja investicija u klimatske mere, oko 41% španskih i kiparskih preduzeća, kao i 50% preduzeća u Danskoj i Holandiji, navodi da bi zelena tranzicija mogla povoljno uticati na njihovo poslovanje. 

Suprotno tome, u Letoniji samo 15% preduzeća vidi tranziciju kao priliku, dok oko 80% smatra da su troškovi energije prepreka. Pored fizičkih rizika od klimatskih promena, kompanije se moraju pripremiti i za rizike tranzicije koji proizlaze iz potrebe da se transformišu i prilagode novim propisima, izmenjenim zahtevima tržišta i novim standardima koje će dekarbonizacija doneti..

Fizički klimatski rizici utiču i na mala i srednja preduzeća (MSP) na Zapadnom Balkanu, kako pokazuje Istraživanje o preduzećima koje je sprovela EIB. Od ukupnog broja ispitanika 10% je  izjavilo da je pretrpelo gubitke usled ekstremnih vremenskih pojava tokom poslednje tri godine. Pa ipak, studija pokazuje da postoji ograničena svest o pitanjima u oblasti životne sredine, jer samo 21% preduzeća investira u energetsku efikasnost, a među preduzećima koja ne uvode nikakve klimatske mere 59% smatra da takva investicija nije prioritet. Preciznije, izveštaj pokazuje da klimatske investicije zavise i od upravljačkih sposobnosti i od mogućnosti pristupa finansiranju. 

Da bi se povećao pristup finansiranju, EIB je 2021. godine pokrenula klimatsku kreditnu liniju za Zapadni Balkan namenjenu preduzećima koja nameravaju da uvedu klimatske i energetski efikasne prakse. 

Takođe, EIB, Delegacija EU, UNDP i ambasada Švedske sarađuju sa Vladom Srbije i lokalnim i međunarodnim partnerima na ubrzanju zelene transformacije u Srbiji. 

Podrška se realizuje kao pomoć srpskim preduzećima i privrednim delatnostima, kao i lokalnim samoupravama u razvijanju klimatskih projekata koji doprinose kvalitetu vazduha, cirkularnoj ekonomiji, energetskoj efikasnosti i biodiverzitetu. Ove vrste partnerstava su od suštinskog značaja za ostvarivanje uticaja i jedan su od ciljeva novog ogranka – EIB Global, koji ima za cilj da poveća svoj obim aktivnosti na zemlje i regione van EU.

Davanje prioriteta investicijama u održivost životne sredine

Preduzeća treba da imaju jasne, merljive i realne ekološke ciljeve, kako bi se smanjilo zagađenje i negativni uticaji na životnu sredinu, zajedno sa podsticajima i stručnošću rukovodilaca za postizanje tih ciljeva. 

Podaci iz EIBIS za 2021. godinu pokazuju da samo 37% preduzeća u EU ulaže u mere energetske efikasnosti, što predstavlja pad od 10% u odnosu na prethodno istraživanje. U istom izveštaju, preko 60% preduzeća navodi da troškovi energije ugrožavaju njihove investicione planove, što je naročito slučaj u prerađivačkoj industriji i sektoru usluga. 

Stoga kreatori politike treba da daju prioritet investicijama u zelenu infrastrukturu i da nastoje da obezbede poslovno okruženje koje podstiče kompanije da unaprede svoje prakse upravljanja i standarde u pogledu zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i savesnog korporativnog upravljanja. 

EIB podržava svoje partnere kroz svoj ambiciozni Klimatski akcijski plan, koji je pomogao da se udeo klimatskih i održivih projekta već u 2021. godini poveća na preko 50% od ukupnog investicionog obima, da se aktivnosti banke usklade sa ciljevima Pariskog sporazuma i da se njeno finansiranje za klimatsko prilagođavanje do 2025. godine poveća na 15% ukupnih finansijskih sredstava za klimu. 

U skladu sa Zelenom agendom za region i inicijativom za „pravednu tranziciju”, EIB namerava da dalje proširi svoje aktivnosti u sektorima energetike i životne sredine i da pruži snažniju savetodavnu podršku kako bi se podigla svest o klimatskom delovanju i pripremile strategije i projekti.