Samo bi Emiratima ove godine trebalo da vratimo dve milijarde dolara: Eksplozija troškova kapitalnih projekata sve veći teret

Najnovija analiza Fiskalnog saveta o predlogu budžeta za 2026. godinu otkriva zabrinjavajući trend snažnog porasta procenjenih vrednosti najvećih državnih investicija. Projekti poput EXPO-a, Nacionalnog stadiona i ključnih saobraćajnica beleže poskupljenja koja se mere desetinama milijardi dinara, dok se finansijska realizacija ovih obaveza, usled probijanja rokova i cena, preliva na 2027. i 2028. godinu.

Jedan od najizrazitijih primera rasta troškova su projekti vezani za međunarodnu izložbu EXPO 2027. Prema zvaničnim podacima, procenjena vrednost Nacionalnog fudbalskog stadiona porasla je za 7,5 milijardi dinara – sa prvobitnih 67,5 na čak 75 milijardi dinara. Još drastičniji skok zabeležen je kod prateće linijske infrastrukture (koja uključuje i toplotne izvore), čija je cena skočila za neverovatne 22 milijarde dinara, dostigavši ukupno 62,5 milijardi dinara. Sama stavka direktno vezana za projekat „EXPO Beograd 2027“ takođe je korigovana naviše za 2,6 milijardi dinara.

Trend poskupljenja nije zaobišao ni drumske koridore, gde su troškovi za pojedine deonice porasli i do 90 odsto u odnosu na prvobitno ugovorene cene.
Samo tokom 2025. godine projekat Fruškogorski koridor je poskupeo za 40 odsto, čime je ukupna cena od trenutka ugovaranja porasla za skoro 50 odsto. Zbog ovog rasta, plaćanja su pomerena na 2027. godinu.

Put Ruma–Šabac–Loznica je u 2025. zabeležio rast cene od 15 odsto, ali kada se posmatra od samog početka, poskupljenje iznosi približno 90 odsto. Iako je put fizički gotovo završen, njegova finansijska realizacija je zbog ovih promena odložena čak na 2028. godinu.

Za Nacionalni stadion su konačni završetak radova, kao i isplata pomereni na 2028. godinu. Fiskalni savet posebno naglašava da u budžetskoj dokumentaciji nedostaju objašnjenja za ovolika probijanja cena, što ozbiljno narušava transparentnost i otežava kontrolu trošenja javnog novca.

Javni dug i BDP

Iako se predviđa da će učešće duga u BDP-u blago opasti sa 45 odsto na 44,5 odsto, Fiskalni savet ukazuje na nekoliko kritičnih tačaka zbog kojih se do 2029. godine može ugroziti srednjoročni kredibilitet i stabilnost javnih finansija.

Postoji značajan rizik zbog velike koncentracije duga prema jednom poveriocu (Ujedinjeni Arapski Emirati). U samo četiri meseca druge polovine 2026. godine dospeva glavnica od dve milijarde dolara za dva velika zajma.
Reč je o dva kredita za budžetsku podršku čija ukupna vrednost iznosi dve milijarde američkih dolara koji smo dogovorili sa Fondom za razvoj Abu Dabija.
Prvi zajam je prvobitno ugovoren još 2014. godine, a zatim je 2021. godine reprogramiran sa novim rokom dospeća u avgustu 2026. godine.

Drugi kredit je iz 2022. godine, a njegova otplata je takođe odložena za kraj 2026. godine. Zanavljanje ovih kredita košta jer ih vraćate kasnije nego što ste se dogovorili inicijalno. Zbog pogoršanja uslova na međunarodnom tržištu, kamatne stope na reprograme ovih kredita su porasle na četiri odsto, što povećava pritisak na rashode za kamate. Srbija će se zbog ovoga u drugoj polovini 2026. godine suočiti sa velikim pritiskom na budžet, jer u razmaku od svega četiri meseca na naplatu dospeva glavnica od ukupno dve milijarde dolara prema istom poveriocu.

Fiskalni savet je izračunao da se samo zbog ovoga ukupne potrebe za finansiranjem zato i uvećavaju 30 odsto nego u prethodnoj godini.
Ekonomisti kažu da bi se ovaj pritisak mogao ublažiti jedino ako bi se u međuvremenu postigao novi dogovor o odlaganju ovih obaveza.

Budžet za 2026. godinu zasnovan je na projektovanom realnom rastu BDP-a od tri odsto, a ukoliko se ovaj rast ne ostvari, mogu nastupiti negativne posledice.
Ako privredni rast bude sporiji, to će direktno smanjiti poresku osnovicu, što vodi ka nižoj naplati poreza (naročito PDV-а) od one koja je planirana, što će biti pobačaj u prihodima.

Planirano smanjenje udela duga na 44,5 odsto direktno zavisi od pretpostavke da privreda raste brže od samog duga. Ako BDP uspori, učešće duga u privredi bi moglo ostati na višem nivou ili čak porasti, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.

“Revidirana ocena revidirane Revidirane fiskalne strategije” ili kako je Mali hitno spustio cenu Nacionalnog stadiona