„Revidirana ocena revidirane Revidirane fiskalne strategije“ ili kako je Mali hitno spustio cenu Nacionalnog stadiona

Pre tri dana, 5. novembra, Fiskalni savet je objavio svoju ocenu revidirane Fiskalne strategije Ministarstva finansija. Istog dana, pozivajući se na ovu ocenu, Nova ekonomija je objavila tekst pod naslovom „Nacionalni stadion će koštati čak 960 miliona evra, objavilo Ministarstvo finansija: Analiza Fiskalnog saveta„, koji je široko prenošen, a o ovoj temi su izveštavali i drugi mediji. Sutradan je Ministarstvo finansija pozvalo članove Fiskalnog saveta na sastanak na kom im je objasnilo da su pogrešili, da bi dan kasnije ministar Siniša Mali na RTS izjavio da „nije njegov problem kad neko ne sabere kako treba“. Par sati kasnije, Fiskalni savet je dopunio svoju ocenu Fiskalne strategije, u kojoj se sada dodaje da će stadion po novim podacima koštati skoro upola manje – 560 miliona evra, kriveći za zabunu Ministarstvo, koje je u međuvremenu Strategiju promenilo novim podacima o kojima nije obavestilo Savet.

Na kraju se zapravo opet ne zna koliko će koštati Nacionalni stadion.

Naime, Ministarstvo je 24. oktobra Fiskalnom savetu poslalo nacrt Revidirane strategije u kojoj piše da će Nacionalni stadion sa pratećim sadržajima koštati 960 miliona evra. Na osnovu toga, Savet je izradio svoju ocenu koju je objavio 5. novembra. Međutim, u međuvremenu je Vlada Srbije usvojila „revidiranu“ Revidiranu strategiju, u kojoj to ne piše.

Umesto toga, u toj strategiji sada piše da će sam stadion koštati 67,5 milijardi dinara, odnosno 560 miliona, dok se „prateći sadržaji“ uopšte ni ne spominju. Fiskalni savet o tome nije obavešten, niti je ta „nova“ strategija uopšte bila objavljena na sajtu Vlade (gde se takva dokumenta obavezno objavljuju) sve dok mediji nisu objavili tu informaciju.

Nakon toga je Fiskalni savet objavio svoju „revidiranu ocenu revidirane Revidirane strategije“ u kojoj ukazuje na izmene koje je uvelo Ministarstvo finansija i posebno napominje da su se između dve verzije dokumenta, „prateći sadržaji“ stadiona, koji su prethodno cenu podigli na skoro milijardu evra, sada izgubili.

„U finalnoj verziji Revidirane Fiskalne strategije iz ovog projekta izdvojen je poseban projekat „Izgradnja Nacionalnog fudbalskog stadiona“ (bez pratećih sadržaja) i njegova ukupna planirana vrednost iznosi 67,5 milijardi dinara, tj. 560 miliona evra. Prateći sadržaji ne mogu direktno da se pronađu u izmenjenoj tabeli, a njihov najveći deo najverovatnije je sadržan u projektu „Linijska infrastruktura“ sa ukupnom vrednošću od 40,5 milijardi dinara (oko 350 miliona evra), koji u prvobitnoj verziji tabele nije postojao“, objašnjavaju iz Saveta, koji je i nakon revidiranih podataka zadržao prethodnu ocenu.

I ministar finansija je potvrdio da su oni (Fiskalni savet) dodali i linijsku infrastrukturu, a to je cela infrastruktura vezana za EXPO i došli su do veće cifre, te da su, kako tvrdi, sve oko cene sada razjasnili sa Savetom.

Ali ovo nije sve što je revidirano Revidiranom Fiskalnom strategijom, nepoznatih podataka ima još, a neki će tek dobiti razjašnjenje u narednoj godini.

Posle razjašnjenja Fiskalni savet je izmenio još neke podatke kao što je broj kapitalnih projekata koji je tranparetnije predstavljen, sada ih je 56, a ne 66 koliko ih je bilo ranije.

Za EXPO je opredeljeno 43 milijarde dinara u ovoj godini,  46 milijardi dinara u 2025. godini,  dok je za 2026. godinu određeno 47,5 milijardi dinara za te namene. Ukupni trošak za ovaj projekt procenjen je na 139,6 milijardi dinara, što je ubedljivo najveće izdvajanje novca za potrošnju.

Od drugih značajnijih projekata tu su putevi, pa je za narednu godinu za deonice Moravskog koridora Preljina-Pojate namenjeno 30 milijardi dinara, kao i deonice auto-puta Miloš Veliki od Preljine do Požege, izgradnja auto-puta Beograd-Sarajevo i mnogi drugi. Za novi most preko Save, koji treba da bude izgrađen umesto starog izdvaja se 2,16 milijardi dinara, planiara su i sredstva za tunel od Karađorđeve ulice do Dunavske padine, 6 milijardi dinara, ali i nova luka u Beogradu, prema revidiradnoj Fiskalnoj strategiji države.

Šta je još nepoznato

I dok za sve ove projekte većinom znamo odakle se finansiraju, da li iz zadauženja ili iz grantova, ceo sektor javnih investicija u energetiku ostaje i dalje nepoznat, prema oceni Saveta. Ovo će verovatno da se promeni naredne godine, ali Fiskalni savet ocenjuje da iako su investicije u ovom sektoru najavljene i to sa garancijama države, nema procene kako će se odraziti na javni dug zemlje.

„Naše analize pokazuju da nominalno povećanje javnog duga do kraja 2027. približno odgovara zbiru deficita u periodu 2024-2027, što implicitno podrazumeva da Vlada ne očekuje prirast garantovanog duga države u narednim godinama. Ova pretpostavka je važila u prethodnih nekoliko godina, s obzirom na to da su se indirektne obaveze države stabilizovale na nivou od oko 2,5 odsto BDP-a u periodu 2021-2023. Međutim, Revidirana Fiskalna strategija donosi i važnu novinu u odnosu na nacrt ovog dokumenta, budući da se najavljuje pokretanje velikog investicionog ciklusa u energetskom sektoru koji će se (delom) finansirati iz kredita sa državnom garancijom u iznosu od oko 3,3 milijardi evra,“ kažu iz Saveta.

Najveći deo ovih sredstava oko 2,8 milijardi evra odnosi se na devet investicionih projekata EPS-a. Prema Zakonu o budžetskom sistemu, podseća Savet, sve državne garancije automatski ulaze u javni dug, bez obzira na to da li su aktivirane ili ne, zbog čega će početak realizacije ovih velikih projekata i povlačenje sredstava iz garantovanih kredita vrlo verovatno uticati na povećanje ukupne zaduženosti Srbije. Savet je ovde ostao ponovo uskraćen za više informacija o ovim značjanim investicijama, ali možda će se više znati naredne godine o ovim projektima.

Kako objašnjavaju iz Saveta, Strategija jedino najavljuje usvajanje izmenjenog i dopunjenog plana investicija u energetici tokom sledeće godine, u kojem će biti definisane investicione potrebe u ovoj oblasti. I ovaj plan bio trebao da dobije pregled ili tabelu svih projekata čija je vrednost veća od 20 miliona evra, a trebalo bi da sadrži i evaluaciju pojedinačnih projekata, njihov doprinos zelenoj tranziciji, izvore finansiranja, procene internih stopa prinosa i dr.

Iako je Savet pozdravio objavljivane ove liste projekata na koje se troši novac poreskih obveznica, ocenili su da ipak tabela ima i nekih nedostatak koje treba otkloniti, kao i da ne sadrži i neke velike projekte.