Prokletstvo krsta koji deli Srbiju: Najveći BDP oko reka

Postoje najmanje dve Srbije kada se sagleda regionalni raspored rasta BDP-a, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta Milorad Filipović u analizi za Novu ekonomiju „Njegovo veličanstvo BDP – da li da mu se klanjamo“. 

Kako navodi, na jednom ekstremu su Beograd, Novi Sad i još nekoliko većih urbanih sredina (od skoro i Niš) koji stvaraju glavninu BDP-a i bruto domaće vredosti Srbije (BDV), zapošljavaju najveći deo radne snage, privlače glavninu stranih ulaganja, ostvaruju dominantno učešće u spoljnotrgovinskoj razmeni, inovacijama, primeni novih tehnoligja itd. 

Sa druge strane nalaze se ogromni teritorijalni delovi Republike, mahom prigranični i rubni, koje karakteriše strahovita emigracija stanovništva (izrazito negativan prirodni priraštaj), nedostatak posla i mogućnosti za zapošljavanje, pogotovo kreativno i dobro plaćeno, nedostatak kvalitetne industrijske i socijalno-komunalne infrastrukture itd. 

Neke analize urbanista pokazale su da se tu radi o “prokletstvu krsta koji deli Srbiju”, a radi se o vizuelnom krstu koji čine reke Sava, Dunav i Velika Morava i njihovo ukrštanje u Beogradu odnosno nešto nizvodno niz Dunav. 

U regionu sliva ovih reka stvara se najveći deo BDP-a, pa i BDV Srbije, to je izvor zapošljavanja, relativno visokog životnog standarda, mogućnosti za ostvarivanje ideja, kreativno delovanje, stvaranje i primenu visokih tehnolgija itd.