Loša agrarna politika upropastila srpski beli luk, pa ga uvozimo iz Kine

Nekada čuveni srpski beli luk, za koji su se otimali svi evropski dvorovi, danas je postao raritet, pa mu je zbog toga i cena dva puta veća od onog iz uvoza.

Razlog što se cene ove uvozne namirnice, najčešće iz Kine i Holandije, kreću od 200 do 300 dinara po kilogramu, a naše od 400 do 600 dinara, stručnjaci vezuju za neadekvatnu državnu politiku subvencionisanja poljoprivrede. 

Agroekonomista Milan Prostran kaže da takva politika „zatire“ sve u Srbiji, pa i beli luk.

„Uvoz subvencionisane evropske hrane uništava srpsku poljoprivredu. Naši proizvodi su skuplji jer je skupa proizvodnja i zato što se poljoprivredom bave mahom mali proizvođači koji ne mogu da budu konkurentni ceni koju daju proizvođači u zemljama u kojima je proizvodnja u startu jeftinija jer ih država regresira. Alfa i omega agrarne politike su podsticaji definisani da se bar u narednih pet godina zna šta će država da finansira. Kod nas toga nema, pa zato i nestaju kulture po kojima smo zbog kvaliteta u svetu bili poznati, kao što je beli luk, čija je proizvodnja izuzetno profitabilna. Ima farmera koji su to shvatili, pa oživljavaju proizvodnju“ – kaže Prostran.

Jedan od njih je i Milan Stojanović iz Rajca kod Negotina.

„Obnovio sam proizvodnju belog luka pre dve godine. Uložio sam 3.000 evra za hektar „bosuta“ i „zimca“. Zarada je bila oko 20.000 evra. I pored dobre zarade, država ovu biljku nije prepoznala kao unosnu. Isplativije joj je da uvozi iz Kine iako taj luk ne može ni da primiriše kvalitetu našeg. Australijanci neće kineski beli luk jer su utvrdili da ima hemikalija koje se dodaju da ne bi klijao“ – kaže Stojanović.