Po zahtevima Evropske unije, Srbija bi do 2020. godine 27 odsto energije trebalo da dobije iz obnovljivih izvora, što je veliki iskorak u odnosu na dosadašnjih 10 procenata.
Grad Šabac, pripremio je nekoliko projekata i ugovora sa evropskim partnerima, među kojima je i austrijski grad Gising, kako bi biomasu što pre koristili za grejanje i hlađenje.
Inženjer Gojko Cvetković, iz Obreža kod Pećinaca, vlasnik je prvog zasada švedske vrbe u Srbiji – energetskog drveta koje se za loženje u nordijskim zemljama koristi duže od jednog veka.
Zaljubljenik u ekologiju, kaže da ova vrba brzo raste, za tri godine i do 15 metara.
Kalorijska vrednost kilograma ista je kao kamenog uglja ili pola litra nafte, a zbog proizvodnje kiseonika potrebna je planeti i isplativa proizvođačima i korisnicima grejanja.
„Ono je početkom februara već krenulo, dug vegetativni period, veliki prirast po hektaru. Ako seljak poseje jedan hektar, ovo rađa 40 do 110 tona mase pa puta 60 evra, kolika je minimalna cena, pa vi vidite koliko može da se dobije, sad planiram da zasadim 2,5 hektara pa posle još 3 hektara kad skinem pšenicu“, kaže Gojko Cvetković iz Obreža kod Pećinaca.
Za zasnivanje zasada švedske vrbe na jednom hektaru potrebno je oko pet hiljada evra. Biljka ne traži posebnu negu, ali zahteva dosta vlage tokom godine.
Prema procenama, u šabačkom kraju ima 8.000 hektara takozvanog zabarenog zamljišta i onog lošeg kvaliteta na kojem bi mogla da se gaji švedska vrba.
Za što bržu primenu zelene energije, Šapčani su organizovali predavanje o švedskoj vrbi i drugoj biomasi.
Prema procenama, ovaj kraj, raspolaže sa 150.000 tona žetvenih ostataka godišnje koji se nigde ne koriste. Zato su stručnjaci predložili projekte koji su nastavak ideje o uštedi energije i izolaciji zgrada.
„Sve je to u istom smeru, da građani dugoročno imaju stabilnu cenu grejanja i da mogu da računaju na neke dopunske prihode za ono čime raspolažu i trenutno im predstavlja balast“, kaže Slobodan Jerotić, gradski menadžer za energiju u Šapcu.
Šapčani dodaju da se proizvodnjom biomase ne bi zapostavila proizvodnja hrane i da bi je ratari mogli kristiti kao gorivo za sušare i hladnjače.
Sada je, tvrde, najvažnije obezbediti finansiranje iz evropskih ili domaćih fondova.
Sraman iznos obeštećenja!!! U obzir dolazi samo supstitucija, inače slede žalbe i tužbe Strazburu! Poređenje s rešenjima restiticije u drugim zemljama samo je zamagljivanje i opravdavanje onog što se uradilo u Srbiji. Neće vam proći!!!