Milivojević (Tempus fondacija): Novi fokus Erasmus+ programa je na „grassroots“ sportu

Erasmus+ jedan je od najvećih programa Evropske unije, koji finansira projekte mobilnosti i saradnje u oblasti obrazovanja, omladinskih politika i sporta. Nastao je 2014. godine, a 2021. je ušao u novi sedmogodišnji period sprovođenja  – koji će trajati do 2027. godine. Predviđeni budžet za novi ciklus Erasmus+ programa je veći nego ikada – iznosi 26 milijardi evra.

Jedan od tih programa se tiče i mobilnosti (odnosno razmene) u oblasti sporta, a putem njega „grassroots“ sportske organizacije (lokalne sportske inicijative, koje često vode volonteri, a fokusiraju se na igru – ne takmičenje) mogu da odu u druge zemlje, nauče nešto i donesu nova iskustva u svoje klubove. Upravo ova inicijativa bila je tema razgovora koji smo u oviru Evropske nedelje mogućnosti vodili sa službenicom za projekte omladine i sporta u Fondaciji Tempus Anđelijom Milovanović.

 Koliko dugo postoje ovi programi, šta sve nude i ko može da konkuriše za njih?

Kada su u pitanju programi mobilnosti u oblasti sporta, to su takozvani K1 projekti mobilnosti i oni postoje od poziva za 2023. godinu. Drugi poziv je bio raspisan ove godine, tako da do sada imamo samo dva ciklusa iza nas. Oni su i jedni od najnovijih elemenata Erasmus+ programa u oblasti sporta. Naredne, 2025. godine, će biti treći poziv u kojem ćemo imati ove projekte.

Fokus je na organizacijama koje se bave takozvanim „grassroots“ sportom. Za njega se može prijaviti bilo koje pravno lice koje se bavi neprofitnim sportskim aktivnostima, odnosno onim aktivnostima koji ne spadaju u profesionalni sport.

Fokus treba da bude na aktivnostima u tim klubovima ili organizacijama koje osobe različitog životnog doba obavljaju u slobodno vreme u cilju unapređenja zdravlja, potreba za druženjem, obrazovanjem i slično.

Međutim, postoji i mogućnost da se za program prijave i organizacije koje se ne bave takozvanim „grassroots“ sportom, ali ciljevi njihovog projekta i učestvovanje njihovog osoblja mora da doprinese razvoju sporta i fizičkih aktivnosti u cilju promocije zdravih životnih stilova.

Šta konkretno znači kada kažemo da su to organizacije koje se ne bave profesionalnim sportom?

To su na primer neka manja sportska udruženja, sportski klubovi koji rade na lokalnom nivou, školice sporta ili neke druge nevladine organizacije koje koriste sport kao sredstvo rada sa mladima ili osobama starijeg doba.

Može zaista razičit profil organizacija da se prijavi, ali je važno da u programu ne mogu da učestvuju članovi udruženja i klubova u svrhu ostvarivanja profita. Dakle ne mogu da realizuju aktivnosti kako bi sticali profit, niti na razmenu mogu da idu profesionalni sportisti.

Kako izgleda program razmene, kada se završi konkurs i dobiju sredstva?

Sve one koji žele da konkurišu savetujemo da u fazi prijave imaju već negde definisano partnersku organizaciju, odnosno organizaciju domaćina gde će ići na razmenu. Nakon što im se odobri projekat, oni već u samoj fazi podnošenja prijave definišu tip aktivnosti koje žele da realizuju. Jedan tip aktivnosti je posmatranje na radnom mestu i praćenje rada organizacija u inostranstvu ili takozvani „job shadowing“.

Oni ne učestvuju u trenažnim procesima već posmatraju kako ta partnerska organizacija u inostranstvu (domaćin) realizuje određene aktivnosti koje će oni kasnije primeniti u svojim klubovima ili organizacijama, udruženjima, ili jednostavno kroz interakciju sa kolegama iz inostranstva unapređuju svoje znanje i veštine.

Veći broj aktivnosti koji se realizuje u okviru „job shadowing“-a su vezane za organizaciono funkcionisanje. Tu učesnici prate kako se sprovode neki programi koje oni u budućnosti žele da implementiraju.

Drugi tip su aktivnosti treniranja i usavršavanja u inostranstvu, gde učesnici učestvuju u trenažnom procesu i na taj način razmenjuju znanja i uče.

Naravno to što oni rade mora da bude u skladu sa prioritetima programa ideja.

Koliko je članova sportskih organizacija i udruženja do sada prošlo kroz programe?

U prvom pozivu smo imali odobreno pet projekata, u drugom šest. Prema informacijama koje imamo, oko 20 članova organizacija i trenera je već kompletiralo razmenu, ali svakako očekujemo da će još više njih, oko 50, u prva dva poziva otići na aktivnosti mobilnosti.

Koje su obalsti na koje se oni fokusiraju, šta žele najčešće da nauče? 

Ono što je do sada bilo u fokusu jeste popularizacija ženskog sporta, pa su tako na primer, za ovu razmenu prijavljivali ženski košarkaški klubovi.

Inkluzija, odnosno uključivanje pojedinaca sa smanjenim mogućnostima jeste oblast na koju se fokusiraju, ali i sve ono što je vezano za psihofizičko zdravlje, ali i za dolazak organizacija i klubova iz nekih ruralnih sredina.

Imali smo projekat koji se bavi ronjenjem osoba sa invaliditetom i tu imamo veoma snažnu inkluzivnu komponentu, tu su i digitalna transformacija. To su osnovne teme koje smo primetili.

 U koje zemlje su članovi organizacija i klubova do sada odlazili kako bi stekli nova znanja i iskustva?

Do sada smo imali odlaske u Severnu Makedoniju, Hrvatsku, Grčku, Sloveniju, uskoro će biti i Turska. Najčešće se fokusiraju na džave u regionu i to im je možda najlakše kada se tek upoznaju sa projektima, ali će biti i država koje su u drugim delovima Evrope.

Navedite neki uspešan primer razemene. Kakvi su utisci i efekti na pojedince koji su učestvovali u razmeni?

Mogu da navedem projekat koji je prvi završen i koji je primer dobre prakse. U pitanju je mobilnost članova Sportskog saveza grada Kruševca. Oni su posetili svoje kolege u Sportskom savezu grada Kranja u Sloveniji. Proveli su određeni vremenski period tamo i bavili su se aktivnostima posmatranja rada organizacijau inostranstvu tj „job shadowing“-om.

Gledali su kako u Sloveniji oni realizuju aktivnosti, kako funkcionišu njihovi klubovi, kakva je infrastruktura klubova, kako promovišu među mlađom i starijom poulacijom te kreativne aktivnosti.

Prema informacijama koje imao, iskustvo koje su stekli su implementirali u svom gradu Kruševcu i sprovode rekreativne programe za predstavnike starijih generacija, treće doba, ali i za mlađu populaciju. Promovisali su svoje aktivnosti u školama.

Naredni poziv za ovaj program počeće krajem ove godine i biće otvoren do februara 2025.

Potpisani memorandumi za učešće mladih u Interreg programima