Iako skoro 90 odsto roditelja misli da su nastavnici koji predaju njihovoj deci stručni za predmete koje predaju, 64 odsto njih smatra da je nastavnicima potrebno dodatno usavršavanje.
Roditelji koji su učestvovali u anketi portala Nova ekonomija prepoznali su ono što je jedan od velikih problema u inicijalnom obrazovanju nastavnika, a to je da naši fakulteti prevashodno školuju stručnjake.
„Treba da se usavršavaju u oblasti predavanja i rada sa decom, ne sumnjam da nastavnici mog deteta nisu dovoljno stručni u poznavanju oblasti koju predaju, ali su pojedini zato krajnje nestručni u radu sa decom i načinima prenošenja svog znanja učenicima“, glasi odgovor jednog od učesnika naše ankete.
Ubedljivo najveći broj roditelja je u odgovoru na pitanje iz koje oblasti nastavnici treba da se stručno usavršavaju naveo pedagogiju i metodiku nastave.
U tom pravci su i komentari da prosvetni radnici prvenstveno treba da umeju da prenesu znanje đacima, da objašnjavaju, da imaju inovativan pristup učenju, koriste savremene nastavne metode, da idu ukorak s vremenom, da budu kreativni, ali i da znaju kako da motivišu učenike i da deci objašnjavaju tako da im bude zanimjivije.
Pojedini smatraju da bi nastavnici zadržali pažnju đaka „ako bi pravili zanimljive sadržaje koji odgovaraju današnjem vremenu“.
Deca, kažu, nisu roboti, niti ona od pre 50 godina, pa je nužno „osavremenjavanje nastave i odbacivanje starinskih metoda“.
„Moraju da vladaju materijom koju predaju, što nije uvek slučaj. Država ih mora adekvatno platiti i obezbediti im obuku kojom će unaprediti svoj kapacitet za transfer znanja. Ako bi nastavnici imali jednom u tri meseca plaćen seminar gde bi se prikazivali primeri dobre prakise, prolazile radionice… mislim da bi deca veoma brzo osetila benefit, smatra jedan od učesnika ankete.“
Bilo je roditelja koji su ukazali da bi učitelji i nastavnici trebalo bolje da poznaju psihologiju deteta, da usavrše komunikacione veštine, a jedan od učesnika našeg mini istraživanja poručuje da oni koji rade u nastavi treba da imaju „ljudski odnos prema deci“.
„Moraju prvo da nauče da se ponašaju. Potrebno im je da nauče pedagogiju i psihologiju deteta, a potom da se usavršavaju u svojoj struci“, kaže jedan roditelj dok drugi ističe da treba da nauče „kako na pravi način prići detetu, probuditi njegovu radoznalost za dotični predmet, a ne suvoparno predavanje po šablonu“.
Čule su se i zamerke da oni koji rade u školi „u deci ubijaju volju za učenjem, nisu dosledni, ne drže predavanja naročito tokom i posle korone“, a jedan roditelj ima i konkretan predlog:
„Da podignu standarde, to jest da petica zna za peticu, a dvojka za dvojku. Od 26 učenika u petom razredu, 19 odličnih. Da li je to realno“, pita se on.
Prosvetni radnici treba da nauče „kako preneti znanje na različite karaktere dece“, a jedan od građana konstatuje da „nekada roditelji nisu morali ništa sa decom da rade kući, a sada nije takav slučaj.
„Nastavnici bi trebalo da se usavršavaju iz oblasti koja su tema savremenih naučnih istraživanja, ali i da poboljšavaju svoje informatičke veštine i veštine pedagoškog rada. Neki bi, nažalost, nesumnjivo trebalo i da porade i na osnovnim merilima i kulturi komunikacije“, glasi jedan od odgovora.
Među predlozima je i usavršavanje za „uvođenje novih savremenih tehnologija u proces časa, jer deca to već koriste i od toga ne treba bežati, već to iskoristiti kao prednost“, da nastavnici treba da nauče „kako i šta da radi na časovima sa dobrim đacima, a da im ne bude dosadno“,
Decu treba podstaknuti da na lakši, više prijemčiviji njima način uče i usvajaju gradivo (kroz igru, pesmu, priču i ostalo).
„Nastavnici predaju uglavnom tradicionalno. Ja sam tu da isporučim znanje, a deca da ga usvoje. Nema problemske i istraživačke nastave“, sublimirao je trenutno stanje jedan roditelj.
Ima i onih koji veruju da su prosvetni radnici svesni svojih slabih strana i u čemu bi trebalo da se poprave, te i da bi uslov za stručno usavršavanje morao da bude na prosvetari od toga imaju materijalnu korist „jer se veća stručnost više plaća“.