‘Minimalcem’ može da se kupi samo 30 odsto potrošačke korpe

Zaposleni u Srbiji kojima se isplaćuje minimalna zarada i ove godine će po satu zarađivati samo 121 dinar i ta odluka, koju je Vlada Srbije donela u septembru prošle godine, verovatno neće biti promenjena.

Imajući u vidu propisani minimalac, i samim tim prosečne plate koje iznose oko 40.000 dinara, sigurno je da zaposleni sa takvim primanjima nemaju dovoljno za jednomesečne troškove života.

Krajem prošle godine potrošačka korpa iznosila je oko 67.000 dinara, što znači da za jednu potrošačku korpu zaposleni sa mininalnom platom mora da radi čak tri meseca.

Minimalna potrošačka korpa iznosi oko 35.000 dinara, što znači da je s dve minimalne plate moguće pregurati mesec, ako se ne kupuje ništa osim hrane, uz eventualno plaćanje ponekog računa.

Upravo zbog toga što minimalna zarada ne zadovoljava ni minimum potreba sindikati su tražili da se minimalna cena rada poveća na 140 dinara po satu.

Ovih dana su Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ uputili Socijalno-ekonomskom savetu inicijativu da se minimalna cena rada poveća na 140 dinara po radnom satu da bi minimalac, umesto sadašnje oko 21.000 dinara, bio 24.360 dinara.

Predstavnici sindikata su ukazali na to da minimalna cena rada nije promenjena već tri godine i da su razlozi za povećanje opravdani i konkretni.

Naime, Zakonom o radu predviđeno je da se minimalna zarada menja u skladu s promenama nekoliko parametara pa bi trebalo da se poveća oko 15 odsto.

Predsednik Sveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić, kaže da je minimalna zarada izuzetno niska i ne zadovoljava ni minimum potreba. On ističe da je neophodno povećati je, posebno što su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi da do toga dođe.

„Uslovi za povećanje minimalne zarade postojali su i prilikom utvrđivanja minimalane zarade za ovu godinu, u septembru 2015, ali je ona ostala ista“, kaže Milić.

„Naglašavam da tada nisu poštivane odredbe Zakona o radu, u kojem je precizirano kako se menja minimalna cena rada, i kada, a to zavisi od nekoliko parametara – egzistenicijalnih i socijalnih potreba radnika i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta BDP-a, kretanja potošačkih cena, produktivnosti i prosečne zarade u republici“, navodi on.

On je ukazao na to da prilikom pregovora o minimalnoj ceni rada pregovarači u SES-u nisu postigli dogovor i da je ona ostala ista.

„Tada su predstavnici države stali na stranu poslodavaca, a razlog vidim u tome što je državi, kao najvećem poslodavcu, preskupo da svoje zaposlene plaća više, a povećanje minimalne zarade ugrozilo bi povećanje plata i penzija za minimalan procenat. Sadašnja minimalna zarada pokriva svega 30 odsto prosečne potrošačke korpe, a to govori samo za sebe jer je za ono što je u njoj potrebno tri minimalca. Zbog stanja u privredi zemlje, jasno je da je veoma teško povećati zarade, pa i minimalnu, ali donosioci odluka o visini minimalne zarade moraju da shvate da je ona veoma mala i nedovoljna“, kaže Milić.