Privredi državna pomoć zbog krize u Ukrajini

Vlada Srbije planira da preduzećima do kraja godine dodeli državnu pomoć zbog krize u Ukrajini. Pomoć bi se dodeljivala za održavanje likvidnosti, nadoknadu dodatnih troškova zbog poskupljenja energenata, kao i za unapređenje proizvodnje struje iz obnovljivih izvora.

Vlada planira da propiše uslove i kriterijume za dodelu ovakve vrste državne pomoći, vidi iz Nacrta uredbe o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja ozbiljnog poremećaja u privredi prouzrokovanog krizom u Ukrajini.

Komisija za kontrolu državne pomoći objavila je na svom sajtu javni poziv za učešće javnosti u procesu konsultacija u vezi sa ovim nacrtom. Konsultacije će se sprovoditi u periodu od 26. septembra 2022. godine do 30. septembra 2022. godine.

Nacrtom ove uredbe je previđena:

- državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu, 

- državna pomoć za dodatne troškove zbog izuzetnog povećanja cena prirodnog gasa i električne energije,

- državna pomoć za unapređenje proizvodnje i skladištenja električne i toplotne energije i grejanja iz obnovljivih izvora.

Pomoć će se dodeljivati u obliku subvencija, povoljnijih uslova plaćanja (npr. subvencionisane kamatne stope na kredite ili garancije države ili svakog pravnog lica koje raspolaže i/ili upravlja javnim sredstvima date po uslovima povoljnijim od tržišnih).

Dalje, predviđena je i pomoć u vidu otpisa duga, poreskih i carinskih olakšica, povratnih avansa ili drugih instrumenta.

Kako se navodi u nacrtu, državna pomoć dodeljena u obliku povratnih avansa, garancija za kredite, kredita ili drugih povratnih instrumenata se može konvertovati u drugi instrument državne pomoći, pod uslovom da se konverzija izvrši najkasnije do 30. juna 2023. godine.

Uredba bi, kako se vidi iz nacrta, trebalo da važi do 31. decembra ove godine.

Pomoć za likvidnost

Državna pomoć za likvidnost dodeljivaće se učesnicima na tržištu koji su direktno ili indirektno pogođeni krizom u Ukrajini.

Pomoć će se davati u obliku subvencija, povoljnijih uslova plaćanja, otpisa duga, poreskih olakišica i drugih instrumenata, a maksimalno može da iznosi 500.000 evra po učesniku na tržištu.

Uredba reguliše i dodelu pomoći za  ikvidnost u obliku garancija za kredite i subvecnionisanih kamatnih stopa za kredite. U tim oblicima državna pomoć može biti viša od 500.000 evra ako se ispune određeni uslovi.

Pomoć zbog povećanja cene struje i gasa

Uredba reguliše i dodelu državne pomoći za dodatne troškove koje su preduzeća imala zbog izuzetnog povećanja cena prirodnog gasa i električne energije.

Količina prirodnog gasa i električne energije koja je upotrebljena za obračun opravdanih troškova za dodelu pomoći ne sme da pelazi 70 odsto potrošnje korisnika za isti period u 2021.godini, piše u nacrtu.

Maksimalni dozvoljeni intenzitet državne pomoći po korisniku iznosi 30 odsto opravdanih troškova. Ukupan iznos državne pomoći po korisniku ne sme preći iznos od dva miliona evra.

Međutim, Vlada propisuje da se učesnicima na tržištu koji su „veliki potrošači energije“ državna pomoć može dodeliti u većim iznosima i intenzitetima.

Za to je propisala dodatne uslove:

• korisnik je „veliki potrošač energije“, ako nabavka energenata (uključujući i energente koji nisu prirodni gas i električna energija) iznosi najmanje 3 odsto vrednosti proizvodnje (ili prometa) korisnika,
• korisnik pomoći beleži operativne gubitke, pri čemu povećanje opravdanih troškova mora da iznosi najmanje 50 odsto operativnog gubitka,
• ukupan iznos državne pomoći ne prelazi 50 odsto opravdanih troškova i iznosi najviše 80 odsto operativnih gubitaka,
• ukupan iznos državne pomoći ne prelazi 25 miliona evra po korisniku.

Ako „veliki potrošač obavlja jednu ili više delatnosti koje spadaju u „posebno pogođene delatnosti“,  ukupna državna pomoć se može povećati do iznosa od 70 odsto opravdanih troškova, može iznositi najviše 80 odsto operativnih gubitaka i ne sme preći 50 miliona evra po korisniku, piše u nacrtu.

Posebno pogođene delatnosti su na primer proizvodnja aluminijuma, cinka, kalaja, gvožđa, olova, proizvodnja papira i kartona, bakra, derovata nafte, proizvodnja, proizvodnja staklenih vlakana, kožne odeće, livenje gvožđa, proizvodnja đubriva i azotnih jedinjenja.

Pomoć za proizvodnju i skladištenje energije iz obnovljivih izvora

Državna pomoć za unapređenje proizvodnje i skladištenja električne i toplotne energije i grejanja iz obnovljivih izvora dodeljuje se za projekte ulaganja koji su u skladu sa propisima o zaštiti životne sredine, i to za:

• fotonaponsku ili drugu proizvodnju solarne električne energije,
• proizvodnju električne energije iz snage vetra (vetroelektrane),
• proizvodnju geotermalne energije,
• skladištenje električne ili toplotne energije,
• proizvodnju grejanja iz obnovljivih izvora uključujući i korišćenje,
• toplotnih pumpi, u skladu sa propisanim standardima u Srbiji,
• proizvodnju vodonika iz obnovljivih izvora,
• proizvodnju biogasa i biometana iz otpada i ostataka.

Pomoć se dodeljuje za ulaganja čiji su radovi počeli od 20. jula 2022. godine.

Izuzetno, za projekte započete pre 20. jula 2022. godine državna pomoć se može dodeliti samo ako je potrebno znatno ubrzati radove ili proširiti ulaganje.

Prema nacrtu uredbe, postrojenja moraju biti završena i puštena u pogon u roku od 24 meseca od datuma dodele, odnosno 30 meseci od datuma dodele državne pomoći za vetroelektrane i postrojenja za proizvodnju vodonika iz obnovljivih izvora.

U javnom pozivu piše da se ovom uredbom preuzima sadržina Privremenog okvira za mere državne pomoći u svrhu podrške privredi s obzirom na trenutnu krizu u Ukrajini koji je Evropska komisija donela 23. marta 2022. godine, a izmenila i dopunila 20. jula 2022. godine.