Informisana javnost je nužan uslov za uspešnu digitalizaciju javne uprave, ali je za reforme takođe neophodno uvećati tehničku i kadrosku opremljenost institucija, glavne su poruke današnjeg panela o dometima uvođenja elektronske uprave (eUprave) u Srbiji.
Tokom četvrtog panela na temu digitalizacije koji su magazin Nova ekonomija i Biznis Info Grupa organizovala ove godine, ocenjeno je da u koracima „od ideje do realizacije“ sam sistem nije spreman za brzinu promena, što dovodi do toga da se „transformiše postojeće pre nego što se stvori nešto novo.
Zamenica načelnika gradske uprave Vrnjačke banje Ljiljana Radaković je navela da, iako je ta lokalna samouprava jedna od retkih ocenjena pozitivno u nedavno objavljenom izveštaju švajcarskog programa za unapređenje uprave Swiss PRO, postoji i dalje prostora za poboljšanje.
„Od 2006. godine, kada je uveden informacioni sistem opštine, imali smo tehničku opremljenost, ali mali broj zaposlenih [na održavanju sistema], svega tri informatičara. Naš portal eUprave je veoma brzo počeo da nudi usluge građanima, a trenuno obezbeđujemo 24 usluge putem našeg servisa… što je naravno boljitak za građane i službenike. Građani su bili oduševljeni zato što nisu morali sami da prikupljaju svoju dokumentaciju“, kazala je Radaković.
Ona je navela i da je u tom periodu počeo da im se javlja veliki broj građana iz opština koje tada nisu uvele sistem eZUP, a da su oni pretežno tražili izvode iz matičnih knjiga rođenih koje nisu online mogli da dobiju u svojim lokalnim sredinama. Po njenim rečima, digitalizacija je bila i jedina izmena rada prema kojoj opštinski službenici nisu imali otpor, kada su prepoznali da se na taj način radi „bolje, jeftinije i efikasnije“.
Radaković je kao jedan od najvažnijih preduslova uspešne digitalizacije javne uprave prepoznala informisanje građana o njenim mogućnostima, zbog čega je i ona lično više puta u lokalnim medijima prezentovala nove servise. Dodala je i da se na većini okruglih stolova posvećenih temi digitalizacije kao osnovni problem nametao manjak informatičara, dodavši da su oni obično slabo motivisani da rade za plate u javnom sektoru, koje za njihvou branšu iznose oko 400 evra.
Na pitanje da li je država prepoznala ozbiljan rizik da stručnjaci koji rade za male plate odu i da opštine ostanu sa ozbiljnim kadrovskim manjkovima, Suzana Marjanović iz Sektora za razvoj dobre uprave Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave rekla je da bojazan postoji i da zato sa optimizmom očekuje ukidanje zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, koje je najavljeno za sledeću godinu.
Ona je dodala da je sa povećanjem obima poslova i zadataka prepoznata potreba i zapošljavanje novih ljudi, obučavanje starih, zato što je digitalizacija prioritet za Vladu Srbije.
„Od kraja 2018. godine je u primeni Zakon o opštem upravnom postupku, koji je predviđao razmenu podataka [između državnih organa] i koji bi trebao da donose uštede [vremena i novca]. Uredbe su prošle, a početkom avgusta je počeo da se primenjuje i pravilnik koji treba da uredi odnose. Upravo radimo i na instrukciji koji će pomoći organima da primenjuju pravilnik“, rekla je Marjanović.
Ona je dodala i da će se u narednoj budžetkoj godini nameniti 45-50 miliona dinara za pilot-projekte jedinstvenih upravnih mesta, odnosno šaltera na kojima će građani moći da izvade dokumente više institucija odjednom, kao i da će za desetak dana biti raspisan novi konkurs kojim bi se taj pilot-projekat, kao međukorak ka istinskoj digitalizaciji, proširio na nove opštine.
„Mislim da izdvojena sredstva jesu dovoljna, pomoć i podrška su uvek dobrodošle, a i [međunarodna] konsultantska podrška je važna“, rekla je Marjanović. Navela je i da procenjuju da se uvođenjem eZUP-a broj štampanih papira koji se overavaju na šalterima smanjio za 30%, da su državni organi prilikom izdavanja dokumenata međusobno komunicirali u više od dva miliona slučajeva, kao i da se građani svakodnevno raspituju o tome koji su organi dužni da im obezbede dokumenta.
Tehnički savetnik za digitalnu upravu u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP) ocenio je da državni organi moraju da se „stave u cipele građana“, odnosno da njihove želje realizuju, ali i da ministarstva moraju više da sarađuju i dele dokumente međusobno.
„Od proteklih 15-20 godina, poslednjih nekoliko je bilo vrhunac političke podrške za uvođenje eUprave. [U toj oblasti], reforma koja najviše kaska jeste upravo reforma javne uprave. Građani očekuju da kada trebaju da obave neki posao sa državom što manje razmišljaju o tome šta im je od papira neophodno, odnosno da sve neophodne usluge dobiju na jednom mestu“, kazao je Marković.
Predstavnik UNDP-a je upozorio da je politička podrška digitalizaciji uprave važna, ali i da posle predstojećih parlamentarnih izbora ne postoji garancija da će se ta velika podrška nastaviti. On je naveo i da se digitalizacija u Srbiji neće zaustaviti, ali da se postavlja pitanje koliko će se brzo odvijati u budućnosti.
„Kontinuitet je bitan, imamo konsenzus u okviru zajednice, imamo zakon, infrastrukturu, ljude na terenu, uprkos tome smo čekali deset godina Zakon o eUpravi, a kada su se kockice sklopile dobili smo ga za šest meseci. Moramo da nastavimo sa tim procesom i to će odrediti koliko brzo možemo da napredujemo“, rekao je Marković.
Za dalji razvoj eUprave, neophodna je promena načina razmišljanja zaposlenih u državnim upravama i lokalnim samoupravama, kontinuirano praćenje iskustava korisnika i veći naglasak na dostupnosti i lakoći upotrebe online servisa, katao je Marković. Ocenio je i da za razvoj eUprave nije toliko neophodno da se npr. u opštinama zapošljavaju informatičari koliko ljudi koji bi celom problemu pristupali projektno, procese stalno usavršavali a servise prilagođavali građanima.
Predsendik Konferencije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović je ukazao da proces digitalizacije napreduje različitim tempom u različitim segmentima javnog sektora i da je informatičko opismenjavanje zaposlenih u državnim institucijama neophodno za njenu uspešnu implementaciju.
„[Implementacija] eUprave ide dosta sporo, ali je važno da su zaposleni, pogotovo oni koji su digitalno pismeni nju usvojili. Ako se ne budemo bavili tom vrstom opsimenjavanja, nastaće viškovi zaposlenih, kojih je već 45,000 manje od uvođenja fiskalne konsolidacije“, kazao je Cvetanović.
On je ocenio i da postoji „prirodan otpor“ prema svim promenama unutar institucija, koji se može smanjiti kroz tripartitni dijalog države, zaposlenih i sindikata.
„To može biti i mogućnost da poveća trenutno niska zaposlenost mladih niska, [digitalizacija eUprave] je okrenuta mladima, pošto je prosek starosti u velikim [javnim] sistemima preko 45 godina“, dodao je Cvetanović.
U disusiji koja je usledila, još jednom je naglašena potreba edukacije građana, a za primer je uzeto i to da je samo 300,000 njih elektronski sertifikovalo svoje lične karte, iako je Ministarstvo unutrašnjih poslova do sada izdalo sedam miliona.
