Živimo na terenu koji su mnogi narodi birali za svoje stanište. Srbija može da se ponosi arheološkim blagom koje poseduje. Međutim, ne može da se podiči načinom na koji se prema tom nasleđu odnosi. Od 20.000 registrovanih arheoloških lokaliteta (mada se procenjuje da ih je bar tri do četiri puta više), 194 imaju status nepokretnog kulturnog dobra. Prema ovom nasleđu odnosimo se najblaže rečeno nemarno, a preciznije skandalozno, kako na nivou pojedinca tako i na nivou države. Čvrsta mreža arheo-amatera pljačka lokalitete, dok ih veliki investicioni projekti zanemaruju. Živimo na dragocenom tlu koje može da ponudi odgovore na mnoga pitanja u vezi sa našim precima i kulturama koje su ovde ostavile traga. Ipak, mi često biramo ličnu dobit i ugrožavamo opšte dobro. U vezi sa problemima sa kojima se arheolozi susreću u Srbiji, razgovarali smo sa dr Adamom Crnobrnjom, predsednikom Srpskog arheološkog društva.

Jedna od velikih pretnji za naše arheološko nasleđe su divlji tragači, ljudi koji sebe još nazivaju arheo-amaterima. Oni obilaze lokalitete i ilegalno ih pustoše. Ima ih mnogo više od arheologa?

Oni su najvidljiviji i ima ih mnogo. Okvirno je oko 10.000 tragača u Srbiji, a njihove fejsbuk-grupe imaju po 15.000 pratilaca. Arheologa zaposlenih u institucijama u Srbiji ima jedva nešto više od 200.

Koji je deo Srbije najugroženiji njihovim nelegalnim iskopavanjem?

Srem i Istočna Srbija. Jedan od prvih naših igranih filmova iz 1928. godine prikazuje legendu o traganju za blagom cara Radovana. Ta legenda je još uvek živa. Istočna Srbija ima dugu tradiciju traganja za blagom. Ovo je zabeležio i Veselin Čajkanović: pred Prvi svetski rat, ili neposredno posle njega, na Smederevskoj tvrđavi, narednik vojske zadužio je svog vojnika da ga zakolje pa polije „živom vodom“ kako bi oživeo, jer kad se bude vratio iz mrtvih, znaće gde je zakopano blago. Naravno, od oživljavanja nije bilo ništa. Vojnik je odgovarao zato što je zaklao svog narednika, blago nisu našli. Nije kopanje pojava skorijeg datuma. Žeđ za skrivenim blagom odavno postoji.

Samo se oprema razlikuje, današnji tragači slede predanja, ali imaju i imaju metal-detektore?

Imaju i geomagnete, georadare. Novi instrumenti dovode do toga da se nelegalna iskopavanja omasove, da se dođe do sigurnijeg prihoda.

Da li je istina da u nekim selima po Srbiji svaka kuća ima metal-detektor?

Ima takvih sela. Međutim, i ovo je važno: u školama u okolini Čačka arheo-amateri su deci držali radionice na kojima su ih obučavali da tragaju sa metal-detektorima. To je kao da su im rekli: Deco sad ćemo vam pokazati kako se nabavljaju čokolade u Srbiji. Odete do trafike ili prodavnice, zgrabite i pobegnete. Bukvalno je ovo ekvivalentan primer, samo što je šteta mnogo veća, jer deca će kad napune petnaestak ili dvadeset godina, odlučiti da to rade ozbiljnije, nekome će od njih biti to veoma unosan hobi. Oni ne znaju kakvu štetu čine.