Kako otvoriti preduzetničku FIRMU i šta moramo znati?

Dušan Roglić, naš poznati knjigovođa i poreski savetnik, je neko ko je pomogao pri pokretanju preko 250 preduzeća. Kao ekpert za preduzetnike koji se tek upuštaju u biznis, svojim praktičnim savetima pruža podršku osnaživanju žena preduzetnica kroz inicijativu She’s Next, empowered by Visa.

U ovom tekstu Dušan pruža uvid u najjednostavnije načine za osnivanje preduzeća, kao i najbolje načine oporezivanja u skladu sa situacijom u kojoj se preduzeće nalazi.

Veliki She’s Next edukativni događaj biće održan krajem oktobra u Beogradu

Inače, Dušan Roglić će uz još neke eksperte biti predavač na velikom She’s Next edukativnom događaju, koji će biti održan krajem oktobra u Beogradu. Da bi prisustvovali ovom besplatnom događaju potrebno je da se prijavite na sledećem linku.

U nastavku sledi nekoliko saveta na temu otvaranja firme.

Kada se fizičko lice opredeli da započne određenu delatnost, uglavnom koristi termin „FIRMA“. Da, u praksi „FIRMA“ označava pojam koji na našim prostorima znači da smo otvorili nešto kako bismo prihodovali, odnosno ostvarivali dobit. Međutim, ta „FIRMA“ je samo sleng naziv.

U Republici Srbiji, u zavisnosti od mnogobrojnih situacija koje ćemo opisati, biramo način oporezivanja:
1)     preduzetničke firme, da li paušalno, na isplati lične zarade ili samooporezivanjem
2)     preduzeća (kako ga svi nazivamo DOO, što u prevodu znači društvo sa ograničenom odgovornošću
3)     Ili udruženja, da li sportstko ili udruženje građana.

Najčešći i najpreporučljiviji način za otpočinjanje delatnosti je upravo preduzetnik. Preduzetnik je fizičko lice koje obavlja delatnost i samim tim odgovara svojom ličnom imovinom (ukoliko dođe do dugovanja i sl.). Možete posedovati samo jednu preduzetničku radnju, iz razloga što se ona vezuje za vaš JMBG.

Način na koji preduzetnik može da bude oporezovan je paušalno, na isplati lične zarade i samooporezivanjem. Najčešće koriščeni načini su upravo prva dva.

Paušalno oporezivanje

Paušalac svakog meseca plaća isti iznos poreza i doprinosa, bez obzira koliko je u tom mesecu prihodovao, da li je to 1 dinar ili milion dinara.

Visina tog paušalnog poreza se utvrđuje šifrom delatnosti kojom se bavimo kao i mesto (opština) gde će biti sedište firme. Precizan iznos se može proveriti na paušalnom kalkulatoru koji se nalazi na sajtu Poreske uprave.

U taj iznos ulazi plaćanje PIO fonda, zdravstvenog osiguranja, naknade sa biroa ukoliko ugasimo firmu, a dok ne nadjemo novi posao kao i porez u visini od 10%.

Ono što je zaista sjajno kod preduzetnika jeste odlazak u mirovanje. To znači da ukoliko idete na duži odmor ili vam biznis stagnira neki period, možete uz 750 dinara i popunjavanja poreske prijave PPDG1R da odvedete vašu firmu u mirovanje. Tada nemate obavezu plaćanja poreza i doprinosa, a možete primati uplate od zaostalih faktura i raspolagati sa tim novcem dok je firma u fazi mirovanja.

Što se tiče kreditiranja, paušalcima se odobrava kredit u visini od 10% prometa u poslednjih 365 dana.

Preduzetnik na isplati lične zarade može očekivati mnogo više iz razloga što vodi poslovne knjige i evidentira svoje prihode i rashode.

Preduzetnik na isplati lične zarade

Preduzetnik na isplati lične zarade – knjigaš doprinose plaća prema visini plate koju sam sebi odredi (može isplaćivati ispod najniže osnovice), a doprinosi bi u tom slučaju iznosili oko 12.000 dinara mesečno. To je preporučeno u slučaju kada imamo problema sa likvidnošću poslovanja, a ne i uvek.

Ono što je novitet je da se porez na dobit plaća na kraju poslovne godine kada se dobit utvrdi. Dobit je razlika između prihoda i rashoda. Ukoliko je ta razlika pozitivna, na taj pozitivni iznos bi platili porez u visini od 10%. A da bi se taj porez utvrdio, preduzetnik u ovom slučaju mora angažovati knjigovodstvo i baviti se birokratijom. To znači da svaki prihod ili rashod mora biti dokumentovan, redovno evidentiran i proknjižen od strane knjigovođe, Takođe, knjigovođa je dužan da svaki mesec obračuna porez i doprinose na platu kao i da uradi završni račun kako bi utvrdio dobit.

Ono što bi takođe bilo zanimljivo jeste tema podizanja novca. Kod paušalca je moguće podizanje bez ikakvog pravdanja, dok kod knjigaša to nije tako.

On može podizati svoj novac u visini dobiti koju ostvari (ili da podiže dobit unapred) kao i pravdanjem materijalnih troškova (onih troškova koje je napravio u poslovanju a plaćao ih gotovinom, pa tu gotovinu datu „iz svog dzepa“ može podići na šalteru ili bankomatu).

Kako biste saznali nešto više o She’s Next zajednici, priključili se inicijativi i čuli još mnogo praktičnih i pre svega primenljivih saveta naših edukatora u vezi sa preduzetništvom i pokretanjem sopstvenog biznisa posetite She’s Next stranicu.