Među EU članicama, najveći godišnji porast u građevinarstvu zabeležen je u Rumuniji (26,2 odsto), Sloveniji (26,1 odsto) i Austriji (6,3 odsto).
Kako je preneo Eurostat, najveći pad godišnje produktivnosti u građevini zabeležen je u Španiji (12,3 odsto), Češkoj (3,7 odsto) i Nemačkoj (2,6 odsto), takođe među EU članicama.
U evrozoni u septembru 2022. godine, u poređenju sa septembrom 2021. godine, visokogradnja je porasla za 1,2% odsto, a niskogradnja za 0,2 odsto.
U EU je visokogradnja porasla za 1,4% odsto, a niskogradnja za 1,3 odsto, na godišnjem nivou.
U zoni evra, sektor visokogradnje tokom septembra porastao je 0,1 odsto na mesečnom novou (u odnosu na avgust), dok je rast niskogradnje bio 0,6 odsto.
Vrednost građevinskih radova opala 13,5 odsto u stalnim cenama
U EU članicama, niskogradnja je porasla za 1,5 odsto, a visokogradnja je pala za 0,1 odsto, u odnosu na avgust.
Među državama EU članicama, najveći mesečni porast proizvodnje u građevinarstvu zabeležen je u Rumuniji (3,2 odsto), Švedskoj (2,8 odsto) i Mađarskoj (2,2 odsto).
Najveći mesečni pad je zabeležen u Poljskoj (5,8 odsto), Portugalu (2,7 odsto) i Austriji (2,6 odsto).
Kako je prenela Nova ekonomija, vrednost izvedenih građevinskih radova u Srbiji opala je za 13,5 odsto u stalnim cenama, u trećem kvartalu ove godine u odnosu na isti period prošle godine.