Trećinu šarana i pastrmke koje jedemo proizvodimo u Srbiji

Srbija ima velike mogućnosti za ribnjački uzgoj šarana i pastrmke koje nešto češće jedemo u vreme posta i verskih praznika. Tada se retko ko interesuje za poreklo ribe.

Statistika kaže da samo trećinu šarana i pastrmke sami proizvedemo. Drugu trećinu te ribe uvezemo iz zemalja u okruženju, a morsku i iz najudaljenijih krajeva sveta.

Gde je uzgajana kupci bi ipak trebalo da znaju budući da trećina ribnjaka posluje van legalnih okvira. Ribnjak Poljoprivrednog fakulteta u Radmilovcu već deceniju radi selekciju visokokvalitetnih, čipovanih matica za priplod.

Stručnjaci kažu da bi takvih primera bilo više kada bi podsticaji bili veći od sadašnjih 10 dinara po kilogramu šarana i pastrmke.

„Sav nelegalan tok ribe bi se sveo u takozvane ‘bele tokove’ i onda bi u budžetu bilo isto novca, možda čak i više, a svi bi imali koristi. U statistici bi imali zvanične, realne podatke pa ne bi imali probleme koje ćemo imati u planiranju i traženju sredstava iz EU fondova“, kaže profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Dragan Marković.

Nedavne izmene zakona o stočarstvu, donele su dve novine za ribarstvo ali i za potrošače. Graničnu inspekciju koja će kontrolisati da li su uvezeni proizvodi ribarstva sertifikovani po evropskim, ekološkim standardima i reeksportne izvozne dozvole.

„One potvrđuju da ta riba koja se izvozi iz Srbije potiče od legalnog ribarstva, ta potvrda omogućava našim objektima kojih ima 11 sa dozvolom za izvoz u EU, da neometano izvoze iz Srbije“, kaže Mirko Novaković iz Ministarstva poljoprivrede.

Ribarstvo ima veliki ekonomski potencijal, ali i više od toga pogotovo za zemlju koja je jedna od vodećih u svetu po broju kardiovaskularnih oboljenja.