Takozvana „krofna ekonomija“ predstavlja zadovoljenje društvenih potreba unutar granica koje poštuju ekološke standarde i predstavlja model koji je socijalno održiv. Četiri najveća grada u Srbiji Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac, već uveliko prelaze sve te granice.
Kako za portal Klima 101 piše Predrag Momčilović, istraživač Platforme Zajedničko, u mnogim indikatorima životne sredine ti gradovi izlaze van okvira prihvatljivih granica.
Da bi ostali u ovom prostoru potrebno je linarne ekonomske aktivnosti transformisati tako da postanu regenerativne i redistributivne.
Model „šuplje krofne“ koji je ekonomiskinja Kejt Revort predložila u svojoj knjizi „Ekonomija krofne – sedam načina da razmišljate kao ekonomista 21. veka“, sačinjen je od devet planetarnih granica koje predstavljaju ekološki plafon, i jedanaest indikatora koji predstavljaju društvenu osnovu.
Model je nazvan „šupljom krofnom“ jer najviše podseća na izgled američke krofne ili pojasa za spasavanje.
Kod odrešivanja tog modela uzimaju se u obzir: pošumljenost, dostupnost vodovoda, kanalizacije, kvalitet vazduha, promena klime, komunalni otpad, zelene površine, poljoprivreda, demokratska participacija, zdravstvena zaštita, obrazovanje, rodna ravnopravnost, mobilnost, internet, stanovanje, rad i plata.
Između ekoloških granica koje su predstavljene spoljnom ivicom krofne i društvenih potreba koje se nalaze sa unutrašnje strane, nalazi se bezbedni i društveno pravedni prostor za ljude.
U praksi model krofne funkcioniše tako što se promatra na koji mestima je došlo do curenja (izlaska van poželjnih okvira), jer kao što u svakodnevnom životu ne želite da vam džem iscuri iz krofne, tako i u ovom modelu želite da ostanete unutar zadatih granica održivosti.
Za zaštitu životne sredine trošimo jedan odsto BDP-a
GLAVNI PROBLEMI
Gotovo za sva četiri navedena grada u Srbiji je karateristično je da je vazduh prekomerno zagađen, s tim da je situacija u Novom Sadu nešto bolja nego u drugim gradovima.
Dostupnost vodovoda i kanalizacije veća je u Novom Sadu u odnosu na Beograd, Kragujevac i Niš gde je potrebno raditi na proširenju vodovodne i kanalizacione mreže.
Sa druge strane Novi Sad ima manji procenat pošumljenosti i manje zelenih površina u odnosu na druge gradove gde je situacija nešto bolja a jedino Kragujevac se nalazi u granicama održivosti.
Usled nedostatka podaka za emisije gasova sa efektom staklene bašte za indikator za klimatske promene je izabrana povećanje temperature, dok je za ograničavajuću vrednost uzeta granica iz Pariskog sporazuma od 1.5 C.
Stanovanje, rad i plata su indikatori koji su pod najvećim pritiskom u svim gradovima, a mala razlika je u tome da su u Beogradu i Novom Sadu plate veće ali je u Nišu i Kragujevcu stanovanje povoljnije.
Demokratska participacija i rodna ravnopravnost na niskom su nivou u svim gradovima dok je dostupnost zdravstvene zaštite na zadovaljavajućem nivou. Za Niš i Kragujevac nisu biti dostupni podaci za mobilnost.
MODEL ZA GRADOVE U SRBIJI
Tokom 2021. i 2022. godine tim istraživača Platforme Zajedničko radio je na kreiranju modela krofne za Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš.
„Tokom rada tim se suočio sa brojnim izazovima od nedostatka zvaničnih podataka… Kao polazišna tačka poslužili su već postojeći modeli krofne koje je razvila Kejt Revort ali i model koji je razvio Mladen Domazet iz zagrebačkog Instituta za političku ekologiju (IPE)“, kaže Momčilović.
Kako se podseća, ljudsko društvo se dugo vremena oslanjalo na linearni model razvoja, zasnovan na rastu.
Ovakav model doveo nas je do krajnjih granica na globalnim nivou, a da pri tome još uvek nisu zadovoljene osnovne socio-ekonomske potrebe svih ljudi.
Da nevolja bude još veća, ni u četiri najveća grada u Srbiji se ne zadovoljavaju sve socijalne i ekonomske potrebe stanovnika.
Prateći rezultate modela možemo videti na koje aspekte razvoja grada je potrebno usmeriti pažnju donosioca odluka.
Usled nedostatka zvaničnih podataka i istraživanja, na krofni nisu prikazani u dovoljnoj meri kulturni elementi koji bi pokazali stavove društva i spremnost na sistematsku promenu, jer kako se dodaje, svrha modela šuplje krofne nije samo da konstantuje probleme već i da ih rešava.
Model krofne mogao bi da predstavlja primer u kom pravcu gradove u Srbiji treba dalje razvijati i šta su najveći problemi na koje treba uticati kako bi naši gradovi ostali u sigurnom i bezbednom prostoru u kojem su potrebe njihovih stanovnika zadovoljene.
Pojedini veliki evropski gradovi već rade na usvajanju modela krofne i baziraju svoj budući razvoj upravo na ovom modelu. U tome prednjače Amsterdam i Brisel, ali model krofne moguće je primeniti i na gradove u Srbiji ukoliko za to postoji politička volja.
„Ekologija jeste političko pitanje, od toga ne treba bežati“