ISTRAŽIVANJE Privrednici kažu da su porezi preveliki, ekonomisti tvrde da su premali

Iako se u javnosti često može čuti da su porezi u Srbiji previsoki, statistika pokazuje da smo u pogledu poreskih opterećenja na nivou proseka centralne i jugoistočne Evrope.

Vladimir Krulj, profesor na Univerzitetu u Luvenu i savetnik srpskog ministra finansija kaže da je stopa PDV-a i poreza na dobit u Srbiji među nižim u regionu.

„Mislim da takođe treba gledati i onaj deo koji je jako važan, a to su porezi koji se plaćaju na doprinose, a to je danas jedna od najbitnijih kategorija. U Srbiji su 65 odsto, ako pogledamo zemlje oko nas, u Hrvatskoj su 80 odsto, u Sloveniji 74 odsto, Bosna 76 odsto, dok je Crna Gora na našem nivou“, kaže Krulj.

Za razliku od njega, privrednici ipak smatraju da su porezi na dohodak veliko opterećenje i da bi olakšice u tom pogledu dovele do novog zapošljavanja i smanjenja rada na crno. Vladi Srbije posebno zameraju postojanje poreza na investicije.

Darko Budeč, vlasnik kompanije Buck predlaže da Srbija pokuša da vrati poreska olakšanja na porez na dobit i da na taj način motiviše preduzetnike koji hoće da investiraju, a ne da se skida prvo 15 odsto i time smanjuje budžet za investicije.

Milan Knežević, vlasnik kompanije Modus kaže da smo mi jedina zemlja na svetu koja je oporezovala investicije:

„Pre ste imali poreski kredit u kome barem 30 odsto nije ulazilo u poresku osnovicu poreza na dobit, sad se celokupni iznos vaše investicije služi kao osnovica za oporezivanje poreza za dobit. Vi uložili, zaposlili 10 radnika, državi deset puta više prihoda, oni kažu ne, ne, oporezovati i to što ste uložili“, objašnjava on.

Darko Budeč, vlasnik kompanije Buck ističe da mora  da postoji poreska strategija i olakšice za one koji poreze plaćaju.
„Takođe moraju da postoje beneficije za one koji hoće da investiraju. Nisu samo strani investitori interesantni. Prevashodno ova država živi od domaćih investitora“, navodi Budeč.

Goran Radosavljević, docent na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju kaže da u ovom trenutku nije toliko bitno da li će biti promenjeni neki porezi, koliko je prioritet reforma Poreske uprave i poboljšanje poreske naplate.  On ističe da je veliki problem i nepredvidivost poreske politike.

„Od 2012. godine 23 puta su povećavane različite poreske stope ili su uvođeni novi porezi. I to je nešto što je prosto neverovatno, što pokazuje da u Srbiji nema više nikakve sigurnosti za preduzeća koja posluju. Kada vi njima jednog dana kažete da neće biti povećanja poreza, a za tri dana povećate PDV, pa stopu na dobit, pa stalno povećavate akcize, pa kršite akcizni kalendar, onda će ta preduzeća razmisliti da li će raditi na tom tržištu uopšte jer nemaju sigurnost“, pojasnio je naš sagovornik.

Inače, Poreska uprava je nedavno objavila da je u prva tri meseca ove godine povećala obim naplate poreza, ali i dalje nije rešeno pitanje velikih sistema kojima je dozvoljeno nagomilavanje dugova. Problem je što tu privilegiju nemaju isključivo državna preduzeća, već i neka privatna. Sa druge strane, veliki broj malih privrednika i građana ima neprijatna iskustva sa Poreskom upravom zbog sitnih propusta.

Goran Radosavljević, FEFA kaže da su za Poresku upravu  ljudi koji pogrešno plate porez, ili ga ne plate greškom jer nisu bili svesni da su poreski obveznici, kriminalci.

„Njih jure, ugnjetavaju, represiraju, a oni koji uopšte ne plaćaju porez koji su u sivoj zoni, oni ne postoje i njih nema, ako ih nekad pronađu pronašli su ih, daće im rok da se registruju, ako ih ne pronađu nikom ništa“ kaže on.

Vladimir Krulj, profesor na Univerzitetu u Luvenu je mišljenja da mi možemo da vidimo da je prvi put posle dugo vremena došlo dotle da mi imamo jednu poresku disciplinu koja je mnogo uravnoteženija nego što je ranije bila.

„Imamo situaciju da veliki poreski dužnici polako ali sigurno plaćaju više. Znači mnogo se više vodi računa o tome da više nemate velike poreske dužnike koji su potpuno zaštićeni ili neke fiskalne segmente“.

Milan Knežević, vlasnik kompanije Modus kaže da se posle davanja olakšica poreskim dužnicima na pet godina i smanjenja kamata pitao da li je normalan što legalno radi.

„Sve više mislim da nisam. Jer društvo šalje pogubnu poruku stimulišući stalno one koji rade nelegalno“, zaključuje Knežević. 

Položaj privrednika pred poreskom administracijom dobro oslikava i podatak da  se u visoko razvijenim zemljama OECD-a godišnje na ime poreza načini 11,1 uplata, dok u Srbiji privrednik mora 42 puta da stane pred šalter MOŽE ELEKTRONSKI ne bi li izmirio obaveze prema državi. Plaćanje poreza oduzme mu godišnje 244 sata, od čega 106 sati potroši samo na plaćanje obaveza I administraciju po osnovu poreza i doprinosa za plate zaposlenih.