Država podigla cenu legalizacije za veće kuće i pooštrila proceduru: Šta donose izmene zakona „Svoj na svome“?

Zakon koji se često pogrešno razume kao „legalizacija“, a glasno reklamira pod parolom „Svoj na svome“, menja se posle manje od godinu dana od usvajanja. Sagovornici Nove ekonomije nisu optimistični u vezi sa izmenama koje su ušle u skupštinsku proceduru. Šta, onda, očekuje građane?

„Štagod da menjate na nečemu što je suštinski nebuloza, ne možete to popraviti. Ne možete popraviti nebuloze“, kaže za Novu ekonomiju Blagica Kostić, vlasnica agencije Oznekretnine.

Zakon i predložene izmene ona opisuje rečima – što se grbo rodi vreme ne ispravi.

„Lepo je da čovek zna da je ‘svoj na svome’, ali imali smo stotine hiljada nerešenih predmeta u postupku legalizacije koji je uključivao makar minimum geostatike. Ovde sve to preskačemo i samo donosimo faktički upis da je neko imalac prava svojine, a sve drugo – kako bog da“, rekla je Kostić za Novu ekonomiju.

Izmene u Članu 5 kažu da će za objekte koji su završeni u konstruktivnom smislu, a na kojima nisu izvedeni radovi na izgradnji unutrašnjih instalacija, stolariji, kao i na objektima bez završene fasade, vlasnici morati da dostave izveštaj o zatečenom stanju objekta.

Ovaj dokument izrađuje ovlašćeno lice, a njime se „utvrđuje vrsta i obim radova neophodnih za obezbeđenje stabilnosti objekta, zaštite od požara, bezbednosti korišćenja, zaštite života i zdravlja ljudi i ispunjavanje drugih uslova za upotrebu objekta“, navodi se u izmenama.

Advokat Đorđe Vukotić smatra da izmene propisuju „nešto što će svi pokušavati da izbegnu, a u praksi neće moći da se kontroliše na adekvatan način“, jer svaki investitor može da tvrdi da je objekat izveo do kraja i da je ostala samo fasada da se završi, a onaj ko radi potvrdu će na to moći da „zažmuri ili širom otvori oči, kako mu se prohte“.

On objašnjava da zaposleni u Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam, koji rade na potvrdama, ne mogu da znaju tačno koji je stepen završenosti objekta koji legalizuju, da li su unutra sprovedeni elektro radovi.

Takođe, nije jasno propisana ni pravna posledica izveštaja o zatečenom stanju, jer uopšte nije jasno ko će i kako ceniti obim radova koji će se morati sprovesti da bi se, na primer, pojačala statika ili unapredila protivpožarna svojstva objekta.

„Ovo dovodi do toga da nešto što nije građeno u skladu sa zakonom sada treba da se završi u skladu sa zakonom, što je nemoguća misija“, kazao je Vukotić za Novu ekonomiju.

Zakon „Svoj na svome“, koji se zapravo zove Zakon o posebnim uslovima upisa za evidentiranje prava na nepokretnosti, donet je krajem prošle godine.

Svi vlasnici nekretnina koje nisu legalizovane imali su rok do 8. februara da se prijave za upis vlasništva.

Prema ranije objavljenim podacima, u akciji je pristiglo skoro 2,5 miliona prijava nelegalnih objekata. Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) je do 18. avgusta dostavljeno 309.867 predmeta, od čega je postupljeno prema 266.120 predmeta.

Vlasti su na početku akcije najavljivale jednostavan i jeftin postupak, koji bi koštao 100 do 1.000 evra, u zavisnosti od površine i lokacije objekta.

Međutim, jedna od predviđenih izmena Zakona je da vlasnici objekata površine veće od 400 m2 plaćaju dodatnu naknadu, „u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta za svaki naredni metar kvadratni za koji se uvećava površina objekta od navedene“.

Kako kaže Blagica Kostić, nikakve izmene Zakona ne mogu poništiti to da je neko „skupio hrabrost“ i nelegalno podigao objekat koji ima više od 400, 500 ili nekoliko hiljada kvadrata.

„Ovaj Zakon nije napravljen da bi se rešili problemi ‘malih ljudi’ koji imaju objekte po unutrašnjosti, ovo je zakon koji je donet da bi se rešile stotine hiljada metara kvadratnih na levoj obali Dunava, Zemunu, čak i dole Savsko priobalje i sve redom“, rekla je ona.

Govoreći o dodatnoj naknadi koja se uvodi za objekte od 400 i više kvadratnih metara, Vukotić kaže da je neustavno da u toku sprovođenja zakona menjate uslove i nekome legalizujete po jednoj, a drugome po drugoj ceni.

„Ono gde ja vidim da će to biti primenjeno su porodične kuće sa do tri stana, koji zbirno imaju preko 400 kvadrata, sa pomoćnim prostorijama, garažama, ostavama i slično. Ne znam zbog čega se zakonodavac kod nas opredelio da to bude baš 400 kvadrata, a ne npr. 200 ili 250 kvadrata“, kaže Vukotić.

On dodaje da je legalizacija na Zapadu dozvoljena jedino ako objekat ne prelazi 250 kvadrata, što se smatra optimalnom veličinom koja nije vezana za profesionalne investitore i gradnju radi ostvarenja ekstra profita.

„Italija i sve te zemlje Mediterana su uvele taj limit, preko koga se ne može legalizovati, jer se sve preko 250 kvadrata smatra podsticajem nelegalne gradnje i pranja novca od strane kriminalnih struktura“, navodi Vukotić.

Prema njegovim rečima, nadležni ovim izmenama ništa nisu ozbiljno pojednostavili, izuzev što će možda biti jednostavnije legalizovati stanove u stambenim zgradama, jer će podnosiocima prijave trebati jednostavniji dokument od elaborata geodetskih radova, a to je specifikacija posebnih delova objekata.

Ono sto su morali da promene u Zakonu, a nisu je da ili propišu da je nužno da se dokazi dostave u formi elektronskog dokumenta ili da propišu da će rešavati na osnovu skeniranih dokumenata, koji su do sada prihvatani, kaže Vukotić.

„Ovako postoji rizik da će, nakon sprovedene legalizacije i plaćene naknade za legalizaciju, komšije kojima smeta konkretna legalizacija podnositi krivične prijave i pokretati postupke za poništaj potvrda, što će dovesti do višegodišnje pravne nesigurnosti u vezi sa krajnjim ishodom tih legalizacija“, kaže Vukotić.

Kako teče projekat Svoj na svome: RGZ do sada postupio po 219.000 prijava od ukupno 2,5 miliona prijava