Skraćenje radne nedelje u Srbiji je još daleko

Radna nedelja u Srbiji u proseku ima oko 42 sata, radni dan traje osam sati, a da li bi radni dan mogao biti kraći za jedan sat teško je reći.

Naime, sindikati širom Evrope traže da se radno vreme skrati sa 40 na 35 sati, a predstavnici sindikata u Srbiji spremni su da podrže ovakvu incijativu smatrajući da bi ona doprinela smanjenju nezaposlenosti.

Ipak, skraćenje radne nedelje u Srbiji, moglo bi se reći, još je daleko. Naime, i sada je radna nedelja u našoj zemlji za oko dva sata duža nego u Nemačkoj, Poljskoj ili Portugaliji, a prosečna radna nedelja u Evropskoj unije spustila se ispod 40 radnih sati.

Budući da je u Srbiji do radnog mesta teško doći, a lako ga je izgubiti, radnici su često primorani da rade duže nego što je predviđeno radnom nedeljom, a pri tome im se prekovremeni sati veoma retko plaćaju. Uz to, skraćenjem radne nedelje, gotovo je izvesno, smanjile bi se i zarade zaposlenih, koje su i sada male.

Poslodavci su na skraćenje radne nedelje spremni, ali uz određene uslove.

Po rečima predsednika Unije poslodavaca Nebojše Atanackovića, jedan od uslova je da ne ostane odmor od pola sata, koji se kod nas plaća, a u svetu se ne plaća, a uz smanjenje broja radnih sati, trebalo bi, proporcionalno, da se smanji i zarada.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković smatra da bi poslodavci u Srbiji trebalo da poštuju važeće zakone koji propisuju radnu nedelju od 40 sati.

Po njegovim rečima, skraćenje radne nedelje na 35 sati obezbebedilo bi mogućnost da određen broj nezaposlenih dobije posao. Inicijativu za skraćenje radne nedelje, ukazuje Vuković, treba podržati i uvesti u svim sektorima, jer se inače ide ka robovlasničkim odnosima, gde se onemogućava civilizacijska tekovina osam sati rada.

Sličnog je mišljenja i predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Srbije Ivica Cvetanović, koji kaže da u Francuskoj već postoji radna nedelja od 35 sati, ali da radnici rade više i da se svaki sat prekovremenog rada plati, dok je kod nas situacija drugačija, jer čak i kada poslodavac hoće da prizna prekoračenje satnice, to se ne izražava u novcu, nego u slobodnim danima, što nije po zakonu.

On ukazuje na to da se u Srbiji ne poštuju važeći propisi, što je veoma često u bankarskom sektoru i masovna je pojava kod većine privatnika, da je 35-časovnu nedelju moguće uvesti u Srbiji, jer savremene tehnologije to dozvoljavaju, ali da se prava radnika krše na svakom koraku.