Još nekoliko dana traje javna rasprava o Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima. U tom predlogu pominju se i električni trotineti koji bi mogli da se voze i po trotoarima.
Zlatko Belencan, pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije kaže za Radio-televiziju Srbije (RTS) da je nacrtom predviđeno tek ako nema biciklističke staze trotineti mogu da se kreću trotoarima, kao i pešačkim zonama i stazama, ne brže od 5 kilometara na sat.
Kako dodaje, samo izuzetno mogu da se kreću kolovozom i to tamo gde je ograničenje brzine 30 kilometara na čas.
Nezgode u vezi sa električnim trotinetima, kako objašnjava do sada nisu mogle da se definišu kao saobraćajne nezgode.
„Znači to nisu bile saobraćajne nezgode već događaji koji su u zavisnosti od kvalifikacijije koju je dao javni tužilac tako i kvalifikovani“, napomenuo je Belencan.
On je dodao da nema podataka koliko ljudi je udario trotinet.
Napomenuo je da radarske službe koje ima saobraćajna policija mogu da izmere i brzinu trotineta.
„U nacrtu smo definisali ko može i kojim površinama da vozi trotinet, a to ne mogu da budu mlađi od 14 godina, jer stariji od 14 godina mogu da odgovaraju prekršajno. Traži se i da imaju tehničku dokumentaciju. Reguliše se da prvo trotinet mora da koristi određene površine biciklističke staze, pešačko biciklističke staze“, istakao je Belencan.
Upotreba električnih trotineta biće regulisana zakonom do kraja godine
KUDA IDE EVROPA?
„Mi idemo u suprotnom smeru u odnosu na Evropu. Većina evropskih zemalja zabranjuje da se trotineti kreću pešačkim stazama, oni koji su to dozvoljavali više ne dozvoljavaju, Belgija od 1. jula, Švedska od 1. septembra“, kaže Damir Okanović iz Komuteta za bezbednost saobraćaja.
Kako naglašava, to su države koje imaju mnogo više iskustva sa trotinetima.
„Mi umesto da pogledamo njihova iskustva, radimo suprotno. Većina zemalja ih tretira kao bicikle, tamo gde ima biciklističkih staza trotineti treba da se kreću njima, a tamo gde ne postoje treba ići kolovozima“, objašnjava Okanović.
On naglašava i da je činjenica kako nijedna svetska država nema infrastrukturu da podrži ulazak trotineta u saobraćaj.
„Ako moramo da ih stavimo negde to svakako ne treba da budu pešačke površine. Da li čovek koji šeta dete Knez Mihajlovom mora da drži dete čvrsto za ruku da ne portči za golubom ili pomazi neku kucu i da ga udari trotinet“, upitao je Okanović.
Okanović je rekao da Ministarstvo nije donelo zakon kojim bi uredilo poslovanje firmi koje se bave rentiranjem trotineta.
„Onog trenutka kada naš zakon uredi postojanje trotineta, onda će kompanije koje se tim bave ući na naše tržište i na svakom ćošku će biti trotineti. Imaćemo kompanije koje se bave rentiranje čije poslovanje nije uređeno i imaćemo haos, divlji zapad i džunglu“, smatra Okanović.
Okanović je ocenio d apredloženi zakon nije dobro rešenje, kao i da ministarstvo mora da reguliše rad operatera za rentiranje.
„Mešanje trotineta i pešaka je fatalno. Treba samo da pogledamo na zapad da vidimo kako je kod njih i da vidimo šta će da se događa kod nas“, dodao je predstavnik Komiteta za bezbednost saobraćaja.
Belancan je napomenuo da je saobraćajna policija predložila nacrt, a da je sada neophodna javna rasprava.
Električni trotineti praktični, ali ko misli na bezbednost?