Dizel pojeftinio za tri dinara po litru
Litar evrodizela u Srbiji danas od 15 sati do petka, 12. decembra u isto vreme, koštaće maksimalno 198 dinara, a benzina evropremijum BMB 181 dinar.Prethodna cena evrodizela iznosila je 201 dinar po litr...
Ministarstvo unutrašnjh poslova najavilo je izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja. Cilje je da se što pre krene sa uređivanjem mikro mobilnosti u saobraćaju, posebno električnih trotineta kojih u Srbiji ima od 250.000 do 400.000.
Kako se naglašava u saopštenju udruženja Ulice za bicikliste, u mikro-mobilnost ulaze različita vozila, a u posebnom fokusu su električni trotineti (e-trotineti).
Novi nacrt opisuje ih kao „laka električna vozila“, ali je očigledno da ministarstvo nije htelo da obuhvati sva vozila koja se zaista mogu naći na putu.
Kako se dodaje, predstavnici biciklističkih udruženja, okupljenih u Biciklističku uniju Srbije, izneli su sugestije i primedbe na predložena rešenja.
„Električni trotinet predstavlja novinu i izazov za vozače, bicikliste i pešake, pa je definisanje uslova ponašanja od presudne važnosti“, dodaje se u saopštenju.
Ta vozila u kombinaciji za ostalim vidovima prevoza bi svakako dao zodovoljavajuće rezultate, smatraju u Ulicama za bicikliste.
Pored lošeg rada na mikro mobilnosti u Srbiji se loše radi i na promociji urbane mobilnosti. Neophodno je podržavati i stimulisati kretanje pešaka i biciklista i raditi na bezbednosnoj infrastrukturi za ovu vrstu učesnika u saobraćaju.
„Ukoliko javnost više bude prihvatala e-trotinete, to bi onda mogao da bude način da se izgrade nove i bolje biciklističke staze ili trake na ulicama za ova prevozna sredstva“, tvrde biciklsiti.
„Idealano rešenje bi bilo da se omogući bezbedno učestvovanje u saobraćaju e-trotineta, podstakne upotreba tog prevoznog sredstva, jer smanjuje gužvu, ne zagađuje životnu sredinu, nema problema sa parkiranjem. Dosta zemalja subvencioniše i daje druge vidove pogodnosti za ovaj vid prevoza“, kažu predstavnici biciklista.
Prema njihovim rečima, među spornim delovima je obaveza vozača električnog trotineta da stalno nosi svetloodbojni prsluk prilikom vožnje na kolovozu, dok ni u jednom slučaju nije propisana obavezna upotreba svetla.
Biciklisti su istakli da nije pruženo dovoljno dokaza da će reflektujući prsluci povećati bezbednost vozača električnih trotineta, niti smo našli slične primere u većini zemalja Evropske unije.
Policija je predložila nošenje obavezne dokumentacije o tehničkim karakteristikama ovih vozila.
Pored biciklsita, primedbu u vezi sa tim su istakli predstavnici kompanija koje prodaju i servisiraju električne trotinete, navodeći da trotineti dolaze na tržište sa ugrađenim svetlima.
Kako se navodi, obavezno osiguranje svim vozačima trotinenta ne bi bilo stimilišuće, jer taj vid mobilnosti pre svega treba da doprinese smanjenju saobraćajne gužve u gradovima.
KRETANJE TROTOAROM
Intezivno diskutovana tema bila je kretanje trotoarom brzinom kretanja pešaka i ograničena upotreba kolovoza na delove puta gde je dozvoljena brzina do 30 kilometara na čas.
Naglašava se da rešenje prema kome je za trotinete predložena brzina kao kod pešaka obesmišljava njihovu upotrebnu vrednost.
Biciklistička udruženja predložila su da se najavljivanom obavezom preticanja biciklista na najmanje jedan metar rastojanja obuhvati i ova kategorija učesnika u saobraćaju, kako bi se povećala bezbednost.
Biciklistička udruženja su pohvalila rad na bezbednosti i ukazala su na ranjihvost pešaka, kao i na njihove potrebe.
Biciklistička udruženja su i za ove predloge istakla da su destimulativna, da postoji problem za prethodno prodata vozila, dok su proizvođači naveli da neki od zahtevanih kriterijuma ne dolaze u uvoznoj dokumentaciji od proizvođača.
Kako se dodaje, problem su i kacige koje su propisane za određeni uzrast vozača, u slučajevima kad se električni trotineti rentiraju putem aplikacija i ostavljaju na određenim lokacijama.
Kako se dodaje, takva rešenja imaju različite slabosti: ograničenja 30 i zonska ograničenja su sporadično prisutna i u najrazvijenijim mestima, dok trotoari nisu uvek upotrebljivi za vožnju ili su okupirani od strane automobila.
Naglašava se da takozvane zone 30 još uvek nisu postale standard u sekundarnoj saobraćajnoj mreži, kao i da još ne postoje ograničenja brzine na 30 km/h po gradovima, poput zapadnih zemalja.
Prema nezvaničnim komentarima, nakon novogodišnjih praznika sledi rezimiranje pristiglih primedbi sugestija i slanje konačnog predloga u Skupštinu, pred poslanike.
Finalnu verziju novih pravila za laka električna vozila, učesnici u saobraćaju mogli bi da očekuju u martu.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
