Malo je urađeno za godinu dana

1.Za dve i po godine, koliko postoji, stekao se utisak o Fiskalnom
savetu da je poput „ptice zloslutnice“. Vi ste prvi  ukazivali na sve
opasnosti koje su sa sobom nosile odluke Vlada, bilo kroz budžet, bilo
kroz određene mere.

Vladimir Vučković:  Kada čujem da su svi nezadovoljnii, meni je
drago. Nezadovoljni su  često u Vladi i Ministarstvu finansija, jer
misle da previše kritkujemo, nezadovoljna je i javnost – novinari koji
traže senzacije, jer tih senzacija nema kod nas. To za nas znači da
nalazimo objektivnu, srednju liniju da ukažemo na problem, ozbiljnost
situacije, a da opet to nije senzacionalistički. Pozicija nam je takva
da se naše reči pažljivo tumače  i mogli bismo samo nepotrebno da
pogoršamo situaciju javnim nastupima. S druge strane, ukoliko ne bismo
objektivno ukazivali na probleme, koji jesu veliki, onda ne bi bilo
svrhe ni da postojimo –  tako da je veoma bitno da na problem ukažemo
konstruktivno i primereno.

2.Profesore Petroviću, vi vodite Fiskalni savet. Kolika je vaša
odgovornost u tome da razotkrijete probleme u srpskim finansijama?

Pavle Petrović: Naš zadatak je da sve objektivno ocenimo.
Međutim, svaka naša ocena prelama se kroz političku prizmu. To je
dovodilo do toga da smo mi za dve i po godine postojanja komunicirali sa
dve, odnosno tri vlade, ako ubrajamo i ovu rekonstrukciju.

3.Često je u toj komunikaciji bilo kritika na vaš račun, da samo
upozoravate, a da ni sami niste, recimo, spremni da se odreknete i
smanjite sopstvene plate koje su nekoliko puta veće od prosečne?

Pavle  Petrović: Ako ćemo u vezi sa našim platama, ta kritika 
ne stoji. Mi smo predložili da se to sistemski reši u septembru 2012.
godine i sada je na Skupštini da to promeni. Inače, kritike su sasvim
prirodne. To znači da smo neke stvari pogodili.

4.A zar ne bi bilo prirodnije da umesto kritika postoji saradnja na relaciji Ministarstvo finansija – Fiskalni savet?

Pavle Petrović: Bolje rečeno, bilo je ciklusa u odnosima sa sva
tri ministra finansija. Bilo je perioda saradnje i razumevanja i bilo je
nesporazma kada smo ukazivali da predložene mere nisu bile
odgovarajuće, imajući u vidu ozbiljnost situacije.

5.Kakav je sada period?

Nikola Altiparmakov: Činjenica je da smo imali tri ministra
finansija sa kojima smo sarađivali, ali treći – Lazar Krstić je prvi
koji dolazi iz pozicije tehnokrate, tako da to olakšava saradnju u
stručno-tehničkom smislu. Logično je da prolazimo kroz cikluse saradnje i
cikluse delimičkog sukobljavanja mišljenja. Da postoje samo ciklusi
saradnje, ni bi bilo potrebe ni za postojanjem Fiskalnog  saveta. Upravo
je to naš posao – da objektivnim, apolitičnim analizama podignemo
stepen emancipacije političke elite i građana i da ukažemo na
neophodnost nepopularnih mera.

6.Šta bi za vas bio signal da je Vlada sada zaista spremna da sprovede nepopularne mere?

Vladimir Vučković: Da rešava jedan po jedan problem i  redom i u
isto vreme. Recimo, status preduzeća u restrukturiranju treba da se reši
do sredine 2014. godine, da bi se to završilo treba usvojiti i
sprovesti zakone koji su sada  u proceduri. Što je još važnije, treba
precizirati rokove za njihovo sprovođenje i treba pratiti njihovo
sprovođenje. Kada se zakoni usvoje, tada je teže eskivirati njihovo
sprovođenje.

Pavle Petrović: Tu je, recimo, primer  Zakona o radu. Loš signal je da
ne postoji dogovor unutar same Vlade kako bi taj zakon trebalo da
izgleda, ima čak tri verzije i time se pokazuje odustvo snage da se
reforme sprovode.

7.Koliko je tu pitanje snage, a koliko političkih odnosa unutar same
Vlade? Recimo, na primeru penzija. One su izuzete iz solidarnog poreza.
Iz dosadašnje prakse čini se politički nemogućim da se penzije diraju, s
obzirom na to da je Vlada koaliciona.

Pavle Petrović: Pre godinu dana ta ista koaliciona Vlada se
obavezala Strategijom na penzionu reformu i – ništa se nije dogodilo. U
oktobru ove godine bila je javna sednica Vlade na kojoj je ministar
finansija Lazar Krstić predstavio mere za oporavak ekonomije. Među njima
je i penziona reforma u kojoj se navodi pomeranje granice za
penzionisanje žena, kao i dinamika po kojoj će se to sprovoditi.
Potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić je sedeo na toj sednici i svojim
prisustvom, pretpostavljam, dao  podršku. Sada svi mi, od stručne
javnosti, preko investitora, očekujemo da se to i sprovede. Ako je to
nemoguće uraditi, onda su potrebne promene unutar same Vlade, jer je
alternativa nastaviti  na stari način i ići putem koji je neodrživ.

Nastavak teksta možete pročitati u šestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“